Грејем Диксон: Радио - познати глас коме се верује

Каква је будућност дигиталног радија, на који начин интернет помаже радију да придобије већи број слушалаца, и то млађих, само су неке од тема о којима се говорило на конференцији „Радио на дигиталним платформама“.

У Радио Београду окупили су се стручњаци из ове области, међу њима и Грејем Диксон, директор Еврорадија

Већ четири године сте на челу Еврорадија у Еврпској радиодифузној унији, пре тога били сте уредник на Радију Би-Би-Си 3. С обзиром на дугогодишњу каријеру, реците нам у чему је значај радија.

Радио је веома важан медиј. Глас је врло лична ствар, гласом комуницирамо, као што сада разговарамо. Постоји интимност, а не неки претерани гламур, само та лична комуникација међу људима. Посебан је и због тога што се не односи на нешто што нам је далеко већ је углавном национални, регионални, локални. Приказује ваша интересоања и оно што се догађа у заједници. Већина радија емитује програм уживо, и то појачава повезаност са заједницом или одређеним местом.

Према европским извештајима, 2 сата и 22 минута дневно грађани Европе проводе слушајући радио, омладина сат и 26 минута. Да ли је то значајан интервал и какав садржај најчешће слушају?

Јесте. Музика је веома важна, будући да сам на челу Еврорадија ми доста радимо на музичком садржају, јер он чини 50 одсто програма које слушаоци траже, у исто време они траже и добру интерпретацију и познати глас којем верују, који их води кроз све то, што и јесте важна улога радија. Млађи слушаоци више одлазе на подкастове и тамо им се припрема занимљив садржај.

Пре годину дана Радио Београд је почео са дигиталним емитовањем сигнала у ДАБ плус технологији. Од тада се повећао број слушалаца посебно међу младима. Шта омогућава ова технологија?

У питању је модерна технологија која омогућава много више програма који се емитују, нови сервиси се могу постављати, у исто време је апсолутно поуздан као радио. Сваког јутра кад се пробудите, укључите - и ту је. Оно што је такође важно јесте да вам омогућава да се лако повежете са осталим дигиталним производима. Тако да можете уз то да имате и слајдове и текстове о томе шта се емитује, што радио чини модерним медијем.

Око 45 одсто укупног броја слушалаца је уз програме јавних сервиса. У чему је њихов значај?

Ја сам увек за здраву конкуренцију када је реч о односу јавних сервиса и комерцијалних радија, али јавни сервиси се издвајају по начину финансирања, и зато не треба да јуре за већим бројем слушалаца или реклама већ морају да улажу у младе таленте у истраживачко новинарство и, пре свега, да знају ко су им извори информација и колико су поуздани.

Радио је међу медијима којима се највише верује. Како задржати поверење и борити са експанзијом лажних вести?

Поверење је ту кључно, а оно долази од искреног и отвореног односа са слушаоцима. Када нешто крене по злу или дође до неке грешке, што се дешава у свим организацијама, треба то признати, извинити се и исправити грешку.

Јавни сервиси имају богате архиве... колики је изазов да их уклопе у редовно емитовање?

То јесте огромно благо али и заиста велики изазов знати како све то да се искористи и дигитализује. Знам да ви заиста сјајно радите на дигитализацији. За мене архив представља историју земље, можете да се подсетите и научите неке лекције из свега, да сагледате како је ваша земља функционисала 60, 70 година раније. Јавни сервиси не би требало само тек тако да пуштају архивски материјал већ да усмере и уреде тај садржај како би га слушаоци боље разумели.

Каква је будућност радија у интеракцији са интернетом и дигиталним платформама?

Радио је одувек технолошка творевина и не би опстајао да није прихватао све промене и достигнућа, у интеракцији са њима добија више могућности.  Дакле имате модеран систем у коме могу да се примене нове услуге и споје са видео-садржајем, а у исто време бесплатно је и доступно свима.

Мени није важно из какве врсте паковања или кутије ће долазити радио у будућности, то уопште није важно. Битно је да ли људи желе да остану у контакту са својим окружењем и чују различита мишљења о дешавањима и пре свега задовоље своју радозналост.

Шта је неопходно да би радио опстао?

Радио ће свакако опстати, јер људи увек имају исту потребу за информацијама и забавом, да буду повезани са временом и местом у коме живе. Суштина свега је тај блиски контакт са слушаоцима, поверење, разумевање њихових потреба и прихватање нових достигнућа. То је све што је потребно за опстанак радија, закључио је Грејем Диксон, директор Еурорадија.

број коментара 0 Пошаљи коментар