Више времена пред монитором ‒ веће незадовољство

„Срећа није у угрејаном паметном телефонуˮ, наводи се у новој студији која истражује везу између задовољства животом код адолесцената и времена проведеног пред монитором. Тинејџери који обично проводе време уз паметне телефоне изразито су незадовољни, рекао је Џин Твенџ, професор психологије са Универзитета Сан Дијего и главни аутор студије.

Да би истражио ту везу, професор Твенџ се, заједно са колегама са Универзитета у Џорџији, ослонио на податке из репрезентативне студије „Мониторинг будућности", која је обухватила више од милион америчких средњошколаца.

Током истраживања, ученицима су постављена питања о томе колико времена проводе користећи паметне телефоне, таблете и рачунаре, затим о њиховим друштвеним интеракцијама, и најзад, о томе да ли су срећни.

Резултати су показали да су они који су проводили више времена пред монитором ‒ играјући игрице, куцајући поруке, занимајући се на друштвеним мрежама ‒ мање срећни од оних који су више окренути спорту, читању магазина и новина, дружењу са вршњацима „лицем у лице".

Према Твенџовим речима, иако студија не може показати узрочност, неколико других студија довело је до закључка да коришћење тих дигиталних друштвених медија чини кориснике незадовољним, али само незадовољство не доводи до коришћења тих медија.

Ни потпуна „апстиненција од монитораˮ не доводи до среће, наводи Твенџ. Најсрећнији тинејџери користили су дигиталне медије нешто више од једног сата дневно. Истраживачи су у часопису „Емоушн" показали да после сат времена расте и незадовољство тинејџера, и стално се повећава с временом проведеним пред монитором.

„Кључ коришћења дигиталних медија и среће је ‒ ограничена употребаˮ, рекао је Твенџ. Циљ је да на дигиталне медије не трошимо више од два сата дневно и да више времена проводимо у  дружењу са пријатељима, као и у вежбању; те две активности поуздано ће повећати осећај среће.

Приредила: Татјана Цвејић

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 09. феб 2018, 14:34)
anonymous [нерегистровани]

Апел

Молим да се обрати пажња у које сврхе се дигитални уређаји, телефон, компјутер, нотбук, таблет, користе. Ако се чита електронска литература, стручне књиге, нонфикција, фикција, уче страни језици онда сатисфакција није мања него рецимо рад са аналогним средствима. Опасност од електро-магнетних зрачења је минимална и постаје уз нове технологије све мања а ефикасност и ефицијентност све већа. Пример: Ако читате (стручни) текст и морате да преведете фразу, дигитално не морате да потежете или тражите речник, јер већ имате инстант могућност на уређају - дигитална едукација је ултима рацио. С друге стране свака врста претераног "ентертајнмента" (забаве) доноси оптерећење и ефекте незадовољства, утрошак енергије без надокнаде. Ја сигурно лично грешим, и не успевам да спроведем оптимална решења, но кад радим озбиљно, предност је на страни дигиталне технике, и задовољство стручно и људско може да се претвори у упражњавање неког корисног спорта, лично и за околину. Према томе увек се ради о сврсисходној делатности, сем ако нисте жртва медијске игре са мини-макс ситуацијом, где максимум теже извлаче појединци, сем ако нисте јако богати или утицајни. Статистика коју нисам фалсификовао сам је немеродавна, ако је веровати пословици!!