Треба ли нам увозни отпад?

Заштита животне средине и управљање отпадом, али и њихов утицај на здравље људи, били су тема округлог стола посвећеног Нацрту закона о изменама и допунама Закона о управљању отпадом. Законом из марта 2016. наша регулатива у овој области приближила се европској. Ипак, у земљи Србији, отпад је и даље само отпад.

Нацртом закона о изменама требало је да се омогући увоз неопасног отпада, који би индустријска постројења користила као основно или додатно гориво. Нацрт је предат у скупштинску процедуру по хитном поступку (без јавне расправе) у мају прошле године. Из процедуре је повучен у јуну. 
Расправу на којој су се сусрели представници академске заједнице, локалних заједница, организација цивилног друштва и Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине, организовали су Регионални центар за животну средину (РЕЦ) ‒ канцеларија у Србији, и удружење УНЕКООП из Параћина.
Циљ округлог стола, према речима организатора, био је да се нагласи важност укључивања свих заинтересованих страна у дискусију о изменама закона које имају директан утицај на стање животне средине и поштовање хијерархије управљања отпадом у Србији. Другим речима, не постоји довољно јак аргумент да се измене закона доносе без опсежне јавне расправе.

Управљање отпадом на прави начин

Законом из марта 2016. наша регулатива у овој области приближила се европској. Ипак, у земљи Србији, отпад је и даље само отпад.

„Инсистирамо на пуној имплементацији одредаба Закона јер једино тако отпад може да постане ресурс и да захваљујући циркуларној економији отварамо нова, зелена радна места. Захваљујући томе, имаћемо развојну шансу за привреду чији ће производи на тај начин постати конкурентнији", рекла је Ивана Стојиљковић, председница Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине.

На територији Републике Србије постоји 12 санитарних, 130 јавно-комуналних депонија и готово 3.000 дивљих депонија. Над последњим не постоји никаква контрола, на њима се може наћи све ‒ од животињског, до опасног отпада. 

Не стојимо много боље ни са праћењем параметара који указују на загађење ваздуха, воде и земљишта. 
„У складу са Законом о заштити животне средине и Законом о заштити квалитета ваздуха, предузећа која спадају у категорију загађивача, имају обавезу самомониторинга, у сарадњи са акредитованим и овлашћеним лабораторијама и уз одговарајући инспекцијски надзор", рекао је Небојша Реџић из Агенције за заштиту животне средине Министарства заштите животне средине. У обавези су да податке достављају Агенцији, која их објављује на свом сајту.
Међутим, међу тридесетак овлашћених лабораторија у нашој земљи, ниједна не ради анализе на присуство диоксина и фурана, канцерогених супстанци које настају спаљивањем појединих фракција отпада и које, заједно са тешким металима и осталим загађивачима, могу завршити у животној средини. 

Према речима др Илије Вукадиновића, педијатра, представника Еколошког покрета Косјерић, производи спаљивања отпада у цементарама су оксиди азота (гасови са ефектом стаклене баште), тешки метали, међу којима су најопаснији за околину жива и талијум, и хлоровани угљоводоници ‒ фурани и диоксини. Последњи, осим огромног канцерогеног потенцијала, спадају у најотровније супстанце, иза оних које доводе до ботулизма, тетануса и дифтерије. „Накупљају се у организму и не постоји начин да се уклоне; изазивају стерилитет, малформације код фетуса, поремећен рад имуносистема, жлезда са унутрашњим лучењем", објаснио је др Вукадиновић. 

Уз напредне технологије у индустрији, требало би да иду још напреднији системи за заштиту животне средине, као и методе за континуирано праћење опасних супстанци у околини. Међутим, све то има и своју цену.

„Потребна нам је одређена доза скепсе и опреза када пожелимо да у нашу привреду имплементирамо наизглед напредна решења. Она могу да имају негативан утицај на нашу, последњих деценија нарушену животну средину, као и на здравље људи", рекао је др Илија Брчески, професор Хемијског факултета у Београду. Додао је да је за то неопходно имати пуну законску и инфраструктурну припремљеност, и да сматра да би ова расправа требало да осветли потребу да се пре доношења одлука узме у обзир ниво технолошког развоја наше привреде.

 

број коментара 5 пошаљи коментар
(петак, 16. феб 2018, 10:11)
Mile [нерегистровани]

Uvoz što više đubreta i radioaktivnog otpada je istorijska šansa za Srbiju

To je prava i idealna prilika za nas ! Mi kao država ne bi trebalo apsolutno ništa drugo da radimo već samo da uvozimo radioaktivni otpad, a pre svega sa nama prijateljskog Zapada, i od toga bismo mogli svi i bez rada da živimo i više nego lepo i dobro i bogato, pre svega, kao bogovi, što se kaže !!!

(петак, 16. феб 2018, 07:35)
Milan [нерегистровани]

Треба ли нам увозни отпад? Ili Balkanski atomski soko ponovo mase krilima

Setite se Srbi reci Dr Arcibalda Rajsa: Srbi, cuvajte se sebe!
Nasi korumpirani drzavni cinovnici su svesrdno pomagali tamnim silama zapada da poleti "Balkanski atomski soko" devedesetih godina proslog veka.
Kada smo shvatili o cemu se radi i ustali protiv toga,kaznjeni smo razvalom Jugoslavije od tih istih tamnih sila, nazovi prijatelja.
Sada ponovo dizu glavu korumpirani drzavni cinovnici, potpomognuti tamnim silama prijatelja i predlazu uvoz otpada u Srbiju. Balkanski atomski soko ponovo mase krilima. No, sada ce, nazovi prijatelji i inicijatori, zapretiti da je to jedan od uslova ulaska u Evropsku zajednicu a pritisnuce nas NATO-m.
Ako hocemo laganu smrt, uvozicemo zapadno " Djubre " a ako ne sada ce imati razlog da nam razvaljuju i Srbiju.
Srbi, cuvajte se sebe!

(четвртак, 15. феб 2018, 09:26)
anonymous [нерегистровани]

ne damo spaljivalje otpada, reciklaza pre svega!!!!

Srbija ne sme dozvoliti uvoz otpada za spaljivanje u cementarama! To je prljava tehnologija koja ce stanovnicima opstina u kojima one posluju, a i regionima, doneti samo bolesti, trajnu kontaminaciju zemljista, vode i vazduha. Nesmemo dopustiti da interesi stranih kompanija nadvladaju brigu za zdravu zivotnu sredinu! Sta se vec desava u Beocinu...!? Sta.je da dobrom starom reciklazom?

(четвртак, 15. феб 2018, 01:01)
anonymous [нерегистровани]

Не увозу отпада !!!

Не разумем како некима уопште пада на памет да полемише о евентуалном увозу отпада у Србију. Развијене западне земље желе да се реше свог индустријског отпада па им је Србија идеална за то - ем близу, ем се увек може пронаћи неко корумпиран ко ће за одређену накнаду пристати на све, али људи, отпад је отпад и сваки је опасан. Чак и пластични отпад у себи садржи материје које су канцорегене. Србија треба да на својој територији уништава сопствени отпад, али никако да увози отпад са стране. Они који бране тезу да држава од увоза отпада може да заради и отвори нова радна места, нека се запитају зашто онда земље које желе да извезу свој отпад не ураде то исто на својој територији и тако помогну својој привреди.

(среда, 14. феб 2018, 16:14)
anonymous [нерегистровани]

Suficit

Kao i u svemu drugom, važno je da budemo u suficitu. Dakle, da izvozimo više nego što uvozimo i da nas taj izvoz košta manje nego što naplatimo uvoz, a da je pritom uvoz i manje štetan od izvoza. Onda nemam ništa protiv uvoza, pod uslovom da zarada ide narodu, a ne političarima i njihovim mecenama.