Недеља свести о мозгу: Све стране свести

Девету годину заредом, Студентска секција Друштва за неуронауке Србије представља најпопуларнији међународни неуронаучни догађај: Недељу свести о мозгу. Под слоганом „Све стране свести”, студенти биологије, медицине, психологије и фармације припремили су богат и разноврстан програм, који ће посетиоци моћи да виде од данас до 18. марта на више локација у граду.

Да ли сте се питали некад где се у мозгу „налази" свест и како то мозак размишља о себи? Имају ли животиње свест? У чему се разликују стања сневања, коме и халуцинација? Какву улогу у нашој свести има наше тело? Може ли свест да усмери нашу пажњу или нас пажња чини свесним? Развија ли се свест од детињства до одраслог доба? Шта се деси кад спојимо живе ћелије са компјутерском машином? Може ли свест да се „роди"? Имају ли роботи свест?

Сви којима ова и сродна питања голицају машту, уживаће на седмодневној манифестацији посвећеној сазнањима о „краљу свих органа" ‒ мозгу!

Деликатесни понедељак

Првог дана манифестације неуронаучно дружење биће организовано у оквиру „Деликатесног понедељка" у Културном центру „Град". Осим представљања програма и најаве текућих дешавања, сви посетиоци ће имати прилику да се упознају са кулинарским вештинама чланова Секције и неурогастрономијом.

После „Хране за мозак" и „Од молекула до укуса", ове године биће речи о неурогастрономским тајнама хране за срећу. Млади неурокувари ће кувати специјалитете са чарима тајландске кухиње у којима доминирају намирнице са високим садржајем триптофана, амино-киселине неоходне за стварање хормона среће. Серотонин или хормон среће код свих људи представља универзалну монету радости. Налази се у чоколади, ананасу, сиру, јајима, бадему, вину. Поред тога што нас чини срећнијим, има важну улогу у процесу згрушавања крви, као и варењу. Свима су већ познате благодети једне чаше вина дневно или црне чоколаде. Али будите опрезни, јер превише серотонина може да изазове осећај мучнине!

Научно-популарна предавања

Као и сваке године, у оквиру серије научно-популарних предавања, реномирани предавачи са Медицинског, Биолошког, Филозофског и Електротехничког факултета Универзитета у Београду представиће свим љубитељима науке своје области истраживања које имају додирних тачака са овогодишњом темом: енигмом истовремено најпознатије и најмистериозније одлике наших живота - свести.

О томе да ли свест има пол, како раде синапсе, шта је то фантомски уд или које су то структуре у мозгу кривци за свесност ‒ говориће се на предавањима у Галерији „Артгет" Културног центра Београда од 13. до 16. марта, од 17 сати, потом у Малој сали Студентског културног центра 12. и 15. марта од 20 сати.

У Галерији науке и технике САНУ волонтери и чланови Студентске секције за неуронауке провешће посетиоце кроз интерактивну изложбу и помоћи им да реше неуронаучне задатке у соби загонетака „Лов на свест".

Програм за децу

Дечји програм има за циљ да најмлађима приближи сазнања о мозгу, а у исто време да заголица машту и пробуди креативност. Ове године, у сарадњи са Центром за промоцију науке, организују се радионице затвореног типа за малишане жељне нових сазнања и неуронаучних игара, а у суботу, 17. марта, од 10 до 15 сати, родитељи са својим најмлађима могу посетити Галерију науке и технике САНУ и учествовати у програму Дечјег дана.

Кратки филмови посвећени теми „Страх"

Мултидисциплинарни приступ који Секција гаји обогаћен је и плодном сарадњом са студентима факултета примењених и ликовних уметности у Београду, Новом Саду, Ријеци и Бечу, који су спремили кратке филмове поводом минуле манифестације „У инат страху", посвећене сазнањима неуронаука на тему „Страх". Филмове које је стручни жири прогласио најбољим посетиоци ће моћи да погледају на пројекцији у Галерији „Артгет" 17. марта од 17 сати.

Спавање и биолошки ритмови

У оквиру манифестације „Недеља свести о мозгу" обележава се и Светски дан спавања (World Sleep Day). Др Оливера Станојловић, професорка на Катедри за медицинску физиологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, одржаће интересантно предавање под називом „Спавање и биолошки ритмови: наш унутрашњи паметни часовник".

Једну трећину живота човек проведе у спавању. Спавање није пасиван процес већ је високоорганизовано и активно стање. Појаве које се у живом свету понављају истим редом и у истим временским интервалима називају се биолошким ритмовима. Код човека, циклус будност‒спавање смењује се циркадијално (период од 24 сата). Пронађени су гени пер и тим који кодирају протеине: пер (periodic) и тим (timeless). Ови протеини се акумулирају у ћелији током ноћи и деградирају током дана, осцилују током 24-часовног циклуса, синхроно са циркадијалним ритмом. За то откриће амерички научници су добили Нобелову награду за физиологију или медицину за 2017. год. Са изврсном прецизношћу, наш унутрашњи сат регулише критичне функције као што су понашање, ниво хормона, спавање, температура тела, метаболизам и др. То је начин на који се прилагођавају физиолошке функције различитим фазама дана.

Светлост, пинеална жлезда и мелатонин регулишу циклус спавања и свако нарушавање доводи до дисфункција као што су: џет-лег, поремећај спавања услед рада у сменама, зимска меланхолија („winter blues") у сезони тмурних, а у сезони хладних периода ‒ сезонски афективни поремећај и др.

Предавање ће бити одржано у Малој сали СКЦ-а вечерас од 20 сати.

Поред бројних занимљивих предавања, трибина и радионица, организоване су и посете лабораторијама на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Медицинском и Биолошком факултету.

За детаље о програму и пријавама за посете лабораторијама, посетите сајт: neuronauke.org

број коментара 2 пошаљи коментар
(понедељак, 12. мар 2018, 15:19)
Ноћни рад и... [нерегистровани]

предност:

Дању не мораш да радиш,ноћу не мораш да спаваш!

(понедељак, 12. мар 2018, 15:04)
anonymous [нерегистровани]

nocni rad izaziva poremecaje. ..

Ovdje na zapadu sve vise isticu stetnost nocnog rada....