Мазарен ‒ приручник за политичаре

У наставку „Бревијара за политичаре” кардинал Мазарен подучава и како побећи из затвора (и моћан човек је само ‒ човек!), како „протурити” властити панегирик (у облику кратких, не много скупих дела која ће „очарати читаоце на све четири стране света”), или сакрити богатство. Препоручује да према нижима од себе увек показујемо благост; да увређеност, бес, надменост, хвалисавост, разметљивост ни у једној прилици просто не долазе у обзир, да никада не правимо нагле промене у одевању и понашању, а да је у свађи увек корисно променити тему, те на тај начин паралисати противника.

Нарочито су промућурне методе за откривање ласкавца: требало би му препричати, сматра Мазарен, неки свој срамотни поступак с великим поносом, и уколико честита ‒ нема дилеме! А опсервације типа „не треба стрепети од људи превише заокупљених сопственим изгледом", или да ће нас „веома младе особе и сенилни старци радо снабдети гомилом података, и то из свих области", као и да увек треба говорити „са изразом искрености као да је свака исказана реченица у сврху општег добра", могу се збиља подвести под бурлескне.

Колико су тезе лукавог кардинала Жила (чак можда никад очитије) и у данашње доба актуелне казује и препорука да не верујемо људима који сами себи противрече, као ни еротоманима; да „треба располагати информацијама о свима и свему, али их и задржавати за себе; зарад тога шпијунирање сваке врсте је дозвољено и пожељно". Како ли би се само радовао узнапредовалим средствима данашње технологије, свима доступне...

Опрезан је, с друге стране, када запажа да се не хвалишемо да водимо бољу политику од противникове, јер ћемо тако навући омразу његових пријатеља. А застрашујуће је препознатљив у савету да приликом доношења каквог закона треба „консултовати што више учених људи, и то јавно разгласити, а потом одлучити и поступити по своме".

Али је зато овај интелигентан и пребогат могул из доба Луја Четрнаестог (чију је колекцију слика премашио!) знао да препозна и покаже поштовање према, себи по свему супротној личности, и то „по врлини и смерности, животној складности, по одсуству амбиције и по његовој незаинтересованости за почасти; код њега нема никакве лажне скромности, нити премишљања у речима или понашању".

Вероватно је пасионирани коцкар у њему помогао да бриљира на тему понашања у поразу:
„Пусти да на свој начин славе победу они који су остварили прави подухват и који заслужују истинску славу, не очекујући свој удео у хвалоспевима: та ће се слава још боље одразити на тебе ако јој се дода то што си се издигао изнад зависти."

Но, поентирајмо закључком мудрога Умберта Ека да „Бревијар за политичаре" не представља упутство типа „како да постанете моћни", не зато што су његове максиме лоше ‒ напротив! Он нам сажима сазнања која моћник поседује, често и нагонски. Тако да ово није само Мазаренов портрет, већ и портрет-робот за свакодневну употребу, из дана у дан. У њему ћемо препознати многе ликове из свог приватног и пословног окружења, из бројних средстава информисања.

Мазарени постају чувени и славни, и никад не знају за пораз. Један италијански политичар, каже Еко, сматра да „моћ троши онога ко је нема". Давно пре њега, кардинал Жил Мазарен је јасно (по)казао да моћ троши једино онога коме већ нису познате ове чињенице.

 

број коментара 0 пошаљи коментар