Опасне материје и отпад

Окружени смо производима који у себи садрже опасне супстанце. Када се заврши животни век тих производа, опасне супстанце лако доспевају у животну средину уколико се не збрину на одговарајући начин.

Производи имају свој животни век и пре или касније завршавају као отпад. Савремено управљање отпадом настоји да из производа који би, иначе, завршио на депонији, извуче што више компоненти, било да поједине делове поново употреби, било да их преради за добијање сировина.

Зависно од тога како утиче на животну средину и здравље људи, отпад се дели на неопасан, инертан и опасан отпад. Инертан отпад није подложан физичким, хемијским и биолошким променама, не раствара се и не сагорева.

У опасан отпад спада експлозиван, запаљив, токсичан, радиоактиван, инфективан материјал, фармацеутски отпад. Хемијски отпад чине халогеновани органски растварачи уља, боје, киселине, базе и друго. Растварачи су и најчешћи узрок професионалних обољења код радника који са њима раде, јер лако испаравају и у организам продиру удисањем, мада су могуће и контактне повреде.

Последице деловања опасних и штетних супстанци могу да буду акутне и хроничне. Акутне се појављују и после краткотрајне изложености. Обично су брзо видљиве, попут опекотина, иритације очију и сл. Најчешће оштећују кожу, слузокожу, органе за варење и дисање.

За испољавање хроничних последица потребна је дужа изложеност која може да траје годинама без видљивих тегоба, али последице могу да буду тешко оштећење органа и нарушавање здравља. Понекад је дејство тих штетних материја селективно, тј. захвата само једну врсту ћелија или органа, док на друге делује слабије.

Интензитет оштећења зависи од количине и концентрације штетне супстанце, временске експозиције, али и карактеристика самог организма (имунитета, других болести, старости).

Изложеност врло малим количинама штетних материја у дугом временском периоду може да доведе до оштећења здравља. Данас се, иначе, све више и говори о утицају ниских концентрација штетних и опасних материја на здравље, као и о њиховом кумулативном ефекту, тј. накупљању у организму и здруженом дејству различитих супстанци.

Електрични и електронски отпад
Опасан отпад настаје у индустрији, услужним делатностима, медицинским установама, али га има и у домаћинствима. Амбалажа у којој је био и сама се третира као опасан отпад.

„У нашим домаћинствима имамо све више и више електронских уређаја и савремена индустрија нас просто бомбардује новим апаратима. Према неким проценама, око 50% тих уређаја припада металним предметима који у себи садрже гвожђе које није опасно и може да се рециклира. Али око 13% садржаја тих уређаја су метали који нису пожељни у животној средини, као што су жива, олово, берилијум, кадмијум и други", објашњава проф. др Петар Булат из Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић".

У електричном и електронском отпаду има и до 1.000 различитих хемијских супстанци, а најзаступљеније од штетних материја, осим поменутог кадмијума и олова, јесу: ПЦБ једињења која доводе до имуносупресије, оштећења јетре и нервног система, смањења плодности; затим ПВЦ пластика која када гори ослобађа диоксине ‒ ометаче хормонског система и имуносистема, а може да оштети и плод.

Електронски и електрични отпад садржи и (шестовалентни) хром који има мутагена и алергена својства, берилијум који је канцероген итд. Неадекватно збрињавање електричног и електронског отпада због материја које имају канцерогена, мутагена и тератогена својства угрожава животну средину и здравље људи, укључујући и генерације које ће се тек родити.

„У електричном и електронском отпаду имамо олово које може да доведе до оштећења централног и периферног нервног система, као и бубрега. Могућа последица је и оштећење плодности код мушкараца, што је тема која све више заокупља пажњу јавности", каже проф. Булат.

У великој употреби су и ласерски штампачи који користе тонер. У њима се налази црнило ‒ материја која се наноси на папир и спада у групу канцерогених супстанци.

„На сву срећу, приликом употребе штампача ми нисмо изложени штетностима, али ако се неправилно одлажу потрошене касете са тонерима, можемо да угрозимо своје здравље. Добро је што у нашој земљи постоји интерес за сакупљањем тих тонера и празне касете тонера ретко виђамо на ђубриштима. С друге стране, угрожени су људи који пуне те празне тонере", објашњава проф. Булат.

број коментара 0 пошаљи коментар