Манастир Поганово

На левој обали реке Јерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен Светом Јовану Богослову.

Манастир Поганово подигнут је крајем 14. века (1395. године) а живописан је богатим тематским програмом тек сто година касније, тачније 1499. године. Основао га је и подигао српски племић Константин Дејановић Драгаш, сестрић цара Душана а посветио га је Св. Јовану Богослову.
Константин Дејановић, у историји познат и као Константин Драгаш, био је господар читаве источне Србије, дела Косова ‒ по њему названом Драгаш, као и северне Македоније, чију управу је делио са властелинском породицом Мрњавчевић. После Бајазитовог, османског освајања овог дела Србије, у походима на Тесалију, Мореју, трновску Бугарску и Цариград ‒ Константинопољ, Константин Драгаш, као и други балкански владари, постаје турски вазал и са Марком гине у бици на Ровинама 1395. године.

Све до 1927. године, кланац реке Јерме је био у потпуности непроходан. Захваљујући томе, манастир је остао неоштећен кроз векове.

Манастир Поганово, са црквом посвећеном Светом Јовану Богослову, један је од највећих и највреднијих споменика српске средњовековне културе. Основа одлично очуване погановске цркве малих је димензија. Једнобродна је, са две бочне апсиде и подсећа на тролисну детелину, носећи посебне одлике моравске архитектуре. Црква манастира Поганово грађена је од слојева камена и цигле. Изнад централног дела наоса манастира је седмострано кубе, а на западној страни кула-звоник.

Манастир Поганово су 1499. године осликали уметници из северне Грчке, и ти прикази се убрајају међу највиша сликарска остварења тога доба на Балкану. Фреске манастира Поганово обухватају сцене и композиције Великих празника, Учења светих отаца, призора из Богородичиног живота, Христово страдање, ликове српских светитеља, балканских анахорета и апостола, који описују идентитет култа светитеља.

Око цркве манастира Светог Јована Богослова у Поганову налази се неколико економских објеката изграђених у оријенталном стилу, који се изузетно складно уклапају у тишину целокупног манастирског комплекса. У манастиру Поганову је до Првог светског рата чувана такозвана двострука икона ‒ двострана икона са ликовима Богородице и Јована Богослова, која представља једну од најлепших средњовековних икона с краја 15. века. Била је поклон царице Јелене, жене византијског цара Манојла II Палеолога (1391‒1425), у знак сећања на оца Константина Дејановића.

Данас се та икона налази у Музеју икона у Софији. Бугари су за време Првог светског рата однели у Софију и изврстан иконостас манастира Поганово, који су у 17. веку израдили мајстори из Дебра.

Спокојном духу манастира Поганово значајно доприноси његово величанствено лепо и мирно природно окружење од чије лепоте застаје дах, што његове посетиоце опредељује да му опет дођу у посету.

број коментара 11 пошаљи коментар
(четвртак, 14. јун 2018, 04:03)
Slobodan [нерегистровани]

Propas

To samo srbi mogu da imaju takva imena.Budjanovci,Svinjare na Kosovu,onda ovaj manastir Poganovo......kakva smo to nacija lada svoje kitimo tako!Propast!

(среда, 13. јун 2018, 21:59)
anonymous [нерегистровани]

Koji srpski?

To je Vizantija izgradila i dali su vazalnoj Srbiji na korištenje. Znači, nije bilo bratske bliskosti i ljubavi...
Srbija se znala ponekad prikloniti papi pa napadala Vizant!

(среда, 13. јун 2018, 13:16)
anonymous [нерегистровани]

Prelepo

To je taj manastir ali je slucajna Greska u Imenu reke. Reka je Jerma a i Temska je prelepa.

(уторак, 12. јун 2018, 16:33)
Cleo [нерегистровани]

manastir

Ti govoris o drugom manastiru, ne daleko od sela Temska...

(уторак, 12. јун 2018, 13:18)
anonymous [нерегистровани]

Prelepo

Manastirski kompleks i priroda koja ga okruzuje je ocaravajuci. Mir, lepota, spokoj... bila sam tamo dva puta... oba puta sam naisla na strance (Bugari) koji su dosli da ga vide. Citav kanjon reke Temske je prelep.

(уторак, 12. јун 2018, 10:45)
anonymous [нерегистровани]

Manastir sv. Jovana Bogoslova

Srbija ima ogromno duhovno blago kada je o manastirima rec. Mislim da ne postoji zemlja na svetu koja po kvadratnom kilometru ima toliko prelepih manastira i kulturnih dobara. Potrebno je taj potencijal pribliziti stranim turistima jer ako Rusija i Izrael mogu da ostvare ogroman turisticki profit na verskom turizmu, zasto to ne bismo mogli i mi, a imamo cak i veci potencijal od njih za to. Ovaj manastir je primer vrhunskog duhovnog zdanja, kao i Ovcarsko-Kablarski manastiri, manastiri u Sremu, zapadnoj Srbiji, Sumadiji, da ne govorim o Kosmetu. Posetio sam skoro sve manastire u Srbiji i video koliko bogatstvo nase zemlje i naroda tu lezi. Ko nije, preporucujem toplo da ih poseti.

(понедељак, 11. јун 2018, 21:17)
anonymous [нерегистровани]

Turski vazali

Kadkad papski,
a nekad i Vizantijski

Kako je bilo potrebe...

(понедељак, 11. јун 2018, 08:51)
Гавран [нерегистровани]

....

Непримјерено је манастир називати именом, који су окупатори наметнули оближњем селу.
Манастир св. Јована Богослова, амин.

(недеља, 10. јун 2018, 21:23)
anonymous [нерегистровани]

Kom

...zato sto bi onda i mi morali Hrvatima da usvojimo zahtev oko vracanja crkvenih relikvija

(недеља, 10. јун 2018, 13:39)
Mihajlo Gavric [нерегистровани]

Ktitor

Nas akademik Gojko Subotic je u svojoj monografiji o manastiru Svetog Jovana Bogoslova predocio cinjenice da Konstantin Dragas nije ktitor ovog manastira.
Interesantno je da je manastir poznat po imenu susednog sela Poganova, koje je nekad imalo lepo ime Dobrosevo.