Пупин Цвијићу о својој књизи

Ко жели и уме може много да научи од људи који су створили велика дела. Нарочито када су у питању норме које су они поштовали и примењивали. Морал је био основ било каквог деловања.

Међу најзначајнијим људима које је дао српски народ свакако су Пупин и Цвијић. Михајло Пупин је писао из њујорка Цвијићу 24. марта 1925. године. Повод њихове преписке била је Цвијићева књига „Геоморфологија" и писмо које је Пупин добио уз књигу. Америчког научника спрског порекла није штедео комплименте:

„Зачудило ме је и обрадовало кад сам видео да у Београду имате тако дивна средства за штампање и издавање тако лепих дела. Могу замислити колико је требало труда да се овако нешто створи. Али дело је готово и служиће Вам као најлепши споменик Вашега брижљивог и истрајног рада, и то споменик који ће увек говорити у најлепшим речима шта се може кад се хоће. Свака страна у том делу говори о дубокој љубави са којом сте у току дугог времена развијали Ваш честити посао."

Било је покушаја оспоравања па и увреда на рачун научног угледа Јована Цвијића. Олако изречене „квалификације" је немогуће спречити, поготову када се агресивно незнање стимулише. Када се размишља о занчају Јована Цвијића можда би могао да помогне и коментар Михајла Пупина, који је у Америци доживео највеће почасти.

За књигу „Са пашњака до научењака" добио је Пулицерову награду 1924. Само три Американца српског порекла добила су то угледно признање: Пупин, Чарлс Симић и Волтер Богданић.
У писму великом географу Јовану Цвијићу велики физичар је поменуо и своју књигу.

„У ствари она није аутобиографија, него је само један покушај да се докаже да једно српско сељачко дете одгојено од српске неписмене матере има тако исто добру подлогу за даље зидање као ма које американско дете. Главна ми је намера била да предстваим американском народу српску сељачку културу а не Михајла Пупина, и у тој намери, мислим да сам добро успео, јер данас се много говори у Америци о питомости спрких сељака и о племенитости српсјке мајке. Ја видим да сте се Ви такође држали истог правца кад сте написали ону лепу књижиоцу о Вашим младим годинама. Прочитао сам је са највећим задовоством, и кад сам почео да је читам нисам престао док год је нисам свршио. Мислим да би добро учинили кад би описали промену која се десила за време Вашега живота у научном схавтању међу српским научењацима. То сам исто и ја учинио у мојој књизи у погеду американске науке и добио сам много писама од американских научењака у којима се изражује њихова захвалност за ту услугу. Књига се сада превађа у Лајпцигу на немачки језик; чујем такође да се један италијански издавач заузима за превађање књиге на њихво језик."

Пупинова књига „Са пашњака до научењака", у своје време, била је прави хит у Америци, и покренула је међу младима велико интересовање за науку. Мада је она објављена и награђена почетком двадесетог века у српским школама би морала да буде обавезна лектира. Судећи по неким коментарима у јавности, њу је веома мали број људи прочитао.

Био би дуг и сложен текст који би анализирао слику о Србима из времена Пупина и данашњег доба. Био би то дуг и мукотрпан посао. Није важно само какава је већ и зашто је таква каква јесте. Вредело би да неко то покуша. Наравно, објективност би могла да буде на првом месту.

број коментара 1 пошаљи коментар
(понедељак, 11. феб 2019, 09:57)
Поштоваоц [нерегистровани]

Велики ЉУДИ

Великани сијају заувек. Патина им даје још већу привлачност.