Инклузија?! Где се то учи?

Најновија научна истраживања показују да је период пре поласка у школу пресудан за будућа постигнућа детета. Зато је важно да сва деца буду укључена у квалитетне васпитно-образовне програме који морају бити инклузивни јер гарантују индивидуални приступ сваком детету. Али где они који се баве предшколским васпитањем и образовањем стичу знања о инклузији, покушали смо да сазнамо у једној од највећих предшколских установа у Србији.

Нажалост, у Србији само 50% деце похађа неки од програма предшколских установа у узрасту од три до пет и по година, односно до поласка у обавезни припремни предшколски програм, док је тај проценат у развијеним земљама Европске уније знатно већи, чак 87%, са тенденцијом да до 2020. порасте на 90%, односно 100%.

Према подацима из последњег великог истраживања „МIKCS 5" Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а из 2014. г., проценат деце опште популације која су пре поласка у обавезни припремни предшколски програм била укључена у предшколско васпитање и образовање порастао је са 44% на 50%. Међутим, то је резултат повећања уписа деце са највишим а не најнижим социоекономским статусом. А управо деци која не иду у вртић овај вид образовања је и најпотребнији. То су најчешће деца са тешкоћама у развоју и инвалидитетом, деца из породица погођених сиромаштвом, деца из ромских заједница или руралних подручја.

Према Закону о основама система образовања и васпитања из 2009, сва деца имају право на образовање у редовним образовним институцијама, укључујући и тако важно образовање у раном детињству, у периоду од три до пет и по година, за које су научници утврдили да има пресудан утицај на будућа образовна и животна постигнућа детета. Међутим, за овај узраст није обавезно укључивање у рад предшколске установе. Зато је важно ширење свести о значају подстицања раног развоја у оквиру редовних образовних институција и инклузивног образовања од најранијег узраста.

Психолог Милена Јеротијевић из „Мреже подршке инклузивном образовању" каже да је једино инклузивно образовање квалитетно образовање за сву децу, зато што се њиме свако дете укључује у образовни процес без обзира на мање или веће уочљиве разлике и зато што се приступ компетентно прилагођава индивидуалним разликама.

„Деца најбоље уче у природном вршњачком окружењу. То је доказано и то се зна. Сва деца могу да уче и имају право да уче а образовне установе треба да се прилагоде индивидуалним потребама детета. То значи да је добар васпитач онај васпитач који зна да ради са свом децом, а не само са једном групом деце а са другом не" ‒ каже Милена Јеротијевић за Портал РТС-а.

Квалитет рада васпитача у предшколским установама подржава стручни тим који најчешће чине психолог, педагог и логопед, као и дефектолози других профила. Ова врста стручњака на основним и мастер студијама није имала посебну едукацију о инклузивном образовању, али, како каже Бојана Синђелић Лазић, логопед из ПУ „Др Сима Милошевић", члан стручног тима ‒ „знања стечена током студија у различитим областима рада са децом са сметњама у развоју била су од велике користи у спровођењу инклузивне праксе у предшколској установи и у ономе што данас називамо инклузивним образовањем".

Један од важних сегмената рада предшколске установе је да за запослене организује континуирану едукацију о инклузивном образовању и васпитању.
„Едукације се реализују на различите начине ‒ кроз семинаре који се организују у установи, активе којима се јачају компетенције васпитача из области инклузивног образовања, кроз примере добре праксе. У оквиру радионица и кроз практичне примере едуковани смо о могућим начинима укључивања деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, индивидуализацији васпитно-образовног рада, начинима укључивања родитеља у васпитно-образовни рад, израде педагошког профила детета, као и индивидуализованог плана рада за дете са тешкоћама у развоју. Сарадња с породицом детета са тешкоћама у развоју и инвалидитетом једна је од битних тема којима смо се бавили у оквиру семинара, јер родитељ као партнер у васпитно-образовном раду јесте један од важних чинилаца за квалитетно спровођење инклузивног образовања", каже Бојана Синђелић Лазић.

Нема правила ко и како уочава одступања од очекиваног развоја детета. То могу бити васпитачи који скрећу пажњу стручној служби и родитељима, или су то родитељи који упућују васпитаче у специфичности развоја свог детета. У сваком случају, тада се у вртићима формира инклузивни тим (чине га васпитач, родитељ, стручни сарадник и дефектолог), те се заједнички прави индивидуални образовно-васпитни план. Само систем предшколског образовања може пружити овакав вид додатне подршке и то је један од разлога због којих је важно да сва деца буду обухваћена предшколским образовањем у раном детињству.

„Основна идеја укључености деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовне групе јесте социјализација и развијање социјалних вештина код самог детета, али и код друге деце (помоћ, емпатија, алтруизам, комуникацијске компетенције, планирање, прихватање различитости). Током целокупног боравка детета у вртићу прати се његово функционисање, као и његове јаке стране и снаге, и на бази тога осмишљава подршка за њега, при чему је свако дете прича за себе и сваком детету је потребан другачији вид подршке. Одабрани вид подршке интегрише се у активности које се дешавају у групи. То значи да је укључивање детета у вршњачки колектив на бази онога што дете интересује и што дете може. На пример, ако група деце у вртићу гради кулу, дете са сметњама се може укључити тако што ће бојити њене зидове, преносити материјал, опипавати текстуре, препознавати боје и др. Друга деца и васпитачи могу помагати детету у обављању ових радњи, именовању, манипулисању, као и укључивању у дневне рутине и др." ‒ каже Јелена Крсмановић, педагог ПУ „Ср Сима Милошевић" из Земуна.

Инклузија значи укључивање у редован систем образовања јер „само редовно образовање значи и социјалну укљученост не само деце него и њихових породица", објашњава Милена Јеротијевић из „Мреже подршке инклузивном образовању". Она додаје да су компетенције за инклузивно образовање професионалне компетенције које се не стичу на неки „специјалан" начин, већ се освајају кроз образовање на високошколским институцијама и свакодневним радом са децом у вртићу или школи. И управо то потврђује пример једне од највећих предшколских установа у Србији, ПУ „Др Сима Милошевић" из Земуна, у коју је тренутно уписано 4.861 дете ‒ од тога око осамдесеторо деце којој је потребно пружити неки вид додатне подршке.

„Није лако, али је управо подстицај раног развоја сваког детета у редовној вршњачкој групи оно што наш посао чини тако изазовним и важним, а улогу предшколске установе тако значајном за будуће функционисање сваког детета у различитим подручјима, у школи и друштву" ‒ закључује Јелена Крсмановић.

Текст је настао у оквиру пројекта „Заједно за децу" који спроводи ЦИП - Центар за интерактивну педагогију (ЦИП Центар) у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво, Србија.
Ставови и мишљења изнети у овом тексту не одражавају нужно ставове ЦИП-а и донатора.

 

 

 

број коментара 7 Пошаљи коментар
(недеља, 21. апр 2019, 00:35) - Marija Protic [нерегистровани]

Inkluzija se uči od dece

Moja ćerka sa autizmom pohadja najbližu redovnu školu i isto tako je pohadjala najbliži redovni vrtić. Tamo ima stručne saradnike raznih profila i podršku svih. Ali je činjenica da još uvek nema podršku pedagoškog asistenta kao što bi ga,trebala imati po zakonu. A inkluzija se,uči od dece. Ne na fakultetu . Dete koje je drugačije jedino treba da ga prihvatite kao takvo i tek onda možete da naučite kao nastavni kadar šta je inkluzija. Ako dete sa invaliditetom ne prihvatite, niste za rad sa decom. I tu je početak i kraj svake priče od mene po pitanju inkluzije.

(петак, 22. мар 2019, 20:04) - vaspitačica [нерегистровани]

Zakon nam kroje iz fotelje

Iz velikog iskustva i kao roditelji lao vaspitaçç tvrdim da deca kojima je potrebna dodatna podrska ne mogu da napreduju u vrticima gde je broj upisane dece prevelik,..i da sama atmosfera (guzva,galama ..) kod te dece izaziva veliku uznemirenost pa cak i agresivnost.

(петак, 22. мар 2019, 12:11) - Lale [нерегистровани]

Mozak

Pusti dete da proživi detinjstvo. Ovi predlozi su kao u Severnoj Koreji samo lepo upakovani.

(петак, 22. мар 2019, 09:40) - Nastavnik [нерегистровани]

"Inkluzija" na srpski način

"Inkluzija" - još jedan od mehanizama da određene grupe ljudi strpaju pare iz "fondova" u sopstvene džepove, istovremeno uništavajući obrazovni sistem koji je na izdisaju pod pritiscima različitih inostranih "konsiljerea" i njihovih ovdašnjih trabanata.

(петак, 22. мар 2019, 08:43) - anonymous [нерегистровани]

Zasto

Zasto se koriste strani izrazi kad je nas srbski jezik bogat. Razumem upotrebu nekih novionastalih tehnickih reci, ali INKLUZIJA?

(четвртак, 21. мар 2019, 18:41) - Саша [нерегистровани]

Слободан УМ значи бити дете

Другим речима важно је да се деци испира мозак од малена јел! Ево свој пример. Основну почињем са 7. а у вртићу никада нисам био. Избеглица био 3г. и био у страној школи па сам научио да пишем и читам тек у 10. Сво то време једноставно био сам дете што је дуже било могуће. Новца нисмо имали ни за књиге а камоли неке програме. Сам сам себе научио да пливам, да користим компјутер и управо то истраживање ме је направило критичним. И ето после 30г мој мозак ради прилично логичније него код силних колега високе стручне спреме који су своје знање набубали а никад у суштини научили шта то раде. Мој савет родитељима је да што касније децу шаљу у школе јер ће им то на дуже стазе помоћи за развију размишљање СВОЈОМ. Маните се програма и учите децу да размишљају а знање ће доћи после. Поздрав свим слободноумним људима који не подлежу испирању мозга.

(четвртак, 21. мар 2019, 13:49) - Tufna Zuta [нерегистровани]

Predskolski inkluzivni program

Naše predskolsko obrazovanje nije besplatno a kućni budžeti su mali, pogotovo budžeti roditelja dece sa smetnjama ili sl. Broj dece ometene u razvoju se ne zna, jer drzavni ustanove koje dijagnostikuju decu imaju unapred odredjen, br dece kojima će dati dijagnozu na godisnjem nivou. Stoga se ne može pričati o tome koja grupa dece je odgovorna za porast uključivanja u predskolsko obrazovanje .kvalitet inkluzivnog programa će se podići na veći novo onda kada se zaposle ljudi koji će ih svojim kompeticijama unaprediti( somatoped, oligofrenolog) a ne edukacijom vaspitača ili nekog drugog kadra. defektolozi pomenutih usmerenja sticu znanja u oblasti inkluzivnog programa na fakultetu, prevashodno.