Потискивање и креативност

Људски мозак треба да потисне очигледне идеје да би дошао до најкреативнијих, тврде научници са лондонског Универзитета „Краљица Мери“. Креативност захтева од нас да се одвојимо од уобичајених и лако доступних идеја, али како се то дешава у нашем мозгу ‒ мало се зна.

Нова студија, објављена у Зборнику радова британске Националне академије наука, показује да мождани таласи играју кључну улогу у потискивању уобичајеног размишљања, које омета „пут" до креативних идеја и решења.

Истраживачи су открили да ови мождани таласи расту када појединци морају да потискују асоцијације које их ометају у креативним задацима. Већи нивои алфа можданих таласа омогућавају људима да дођу до идеја које су много удаљеније од оних очигледних и уобичајених. Истраживачи показују да стимулисање десног темпоралног дела мозга и алфа таласа повећава способност да се приликом креативног размишљања потисну очигледне везе.

Ово је доказано применом електричне струје у мозгу ‒ помоћу неинвазивне технике назване транскранијална стимулација мозга наизменичном струјом, која нема нежељене споредне ефекте. Резултати могу помоћи да боље разумемо креативност и указују на које бисмо начине могли да утичемо на креативни процес.

Водећи истраживач др Каролин Ди Бернарди Луфт са лондонског Универзитета „Краљица Мери", рекла је: „Ако треба да дођемо до идеје о алтернативном коришћењу стакла, прво морамо спречити наше прошло искуство да нас наведе на размишљање о стаклу као посуди у којој се нешто налази. Новост је да су осцилације алфа таласа у десном делу мозга кључни нервни механизам за превазилажење ових очигледних асоцијација."

Истраживачи су демонстрирали нервни механизам који је одговоран за креативност, пратећи електричну активност мозга кроз електроенцефалограм (ЕЕГ), који покреће електричне сигнале кроз мале сензоре постављене на главу. Стимулисањем мозга наизменичном струјом такође су могли да испитају узрочну улогу таласа.

Истраживачи се надају да ће разумети како су неуронски процеси интегрисани у решавање креативних проблема изван лабораторијских услова и да ли је могуће изградити уређаје који би пратили мозак и подстицали креативност кад год је то потребно.

број коментара 0 Пошаљи коментар