Развојни пут графике

У савременом тренутку који форсира брзину, убрзава се и развој графике низом технолошких иновација. Од дрвореза, преко бакрореза и бакрописа, литографије, све до појаве интернета, електронске штампе и слике, прича о појави графике добија нови смисао.

Од проналаска покретног слога, за који је заслужан Јохан Гутенберг, немачки штампар, убрзава се пренос информација, слике и речи. Данас, у ери вртоглавог развоја графике, готово да не можемо да замислимо какав је револуционарни одјек имао тај проналазак у 15. веку!
Матрица ‒ процес ‒ отисак

У ликовним уметностима графичка дисциплина дели равноправно место са сликарством и вајарством. Можда чак и више од осталих дисциплина изражава дух времена не губећи од своје основне функције: језгровитост, брзина, лакоћа комуникације.

За графику се може рећи да је тзв. хроничар епохе. Некада је имала улогу посредника, некада покретача друштвених идеја.

Назив графика потиче од грчке речи „graphein" што значи ‒ писати, урезивати. Примери из грчке епохе, цилиндрични печати из Месопотамије, или византијски владарски печати указују на то да су разне културе користиле технику отискивања.

Међутим, била је потребна хартија да графика као самостална ликовна дисциплина нађе свој потпунији израз.
Иако је била позната још у старој Кини, хартија је у Европу доспела знатно касније, прелазећи из Кине у Арабију, одатле преко Шпаније и Италије у Немачку ‒ у којој су у 14. веку основане прве радионице за производњу хартије.

Стога, има смисла да је баш немачки проналазач Јохан Гутенберг дошао на идеју о штампању покретним словима. Изливајући слова из метала и састављајући редове и странице, усавршио је штампарску машину и отворио пут експанзији графике.

Масовни медији, као сложенији вид графичког изражавања, бришу границе у комуникацији и отварају пут за различита искуства. А подсећање на иновативне идеје немачког штампара из 15. века пружа Гутенбергов музеј у Мајнцу, основан 1900. године ‒ на петстоту годишњицу његовог рођења.

број коментара 0 Пошаљи коментар