„Све стране неуронаука” ‒ Милан Ћирковић

Центар за промоцију науке, Друштво за неуронауке Србије и Студентска секција друштва за неуронауке Србије, од марта до маја организују низ предавања у оквиру циклуса „Све стране неуронаука“.

У четвртак, 28. марта, гост-предавач био је др Милан Ћирковић, научни саветник Астрономске опсерваторије и сарадник у Институту за будућност човечанства Универзитета Оксфорд. 

Особине система који испољавају бар неке аспекте когниције једним делом су одређенe универзалним законима физике, а другим делом специфичностима своје еволуционе историје. Питање које се последњих деценија нашло у фокусу астробиолошких истраживања јесте управо колико је наш универзум истински гостољубив за живот и разум, односно у којој мери су места попут Земље типична или изузетна.

У овом предавању др Ћирковић је кроз три примера показао колико „проширени мандат" астробиологије у периоду од 1995. године до данас не само да доноси обиље теоријских и посматрачких резултата већ и подстиче дубље филозофско промишљање о континуитету физичке и биолошке еволуције.

Предавање је почело са мишљу да је транзитивност основа све науке. Јер шта је објашњење? Експланаторна релација је ирефлексивна, антисиметрична и транзитивна. „У сваком истинском истраживању морамо савладати парадокс на први поглед, односно очекивати неочекивано јер га иначе нећемо наћи, добро је скривено и тешко приступачно", каже др Ћирковић.

Три питања којима се бавио у овом предавању јесу зашто је свемир настањив, који су то физички састојци неопходни да бисмо еволуирали и колико је тако нешто вероватно тј. невероватно. Закључак је био да смо, према речима многих, усамљени у свемиру.

Деликатност „зашто" питања односила се (осим на оно зашто је Земља округла) и на питање зашто Земља има седам континената. „Свет чији је Земља мали део очигледно је настањив. Када будемо имали довољно велики узорак планета сличних Земљи и када будемо много боље разумели завршне фазе формирања кондензације планета сличних Земљи, онда ћемо вероватно и бити у стању да одговоримо на многа питања", рекао је др Ћирковић.

Циклус „Све стране неуронаука" је својеврстан наставак „Недеље свести о мозгу".

„Управо макроеволуциони трендови који су довели до појаве људског ума представљају одличан пример мултидисциплинарног рада који се дотиче астробиологије, теорије еволуције, неуронаука и филозофије", закључио је др Ћирковић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 31. мар 2019, 19:02) - Др [нерегистровани]

Колега Ћирковићу

Браво!