Нова открића о микроалгама

Колико знамо о микроалгама? Чини се недовољно. Бројни истраживачки пројекти сведоче да је свет микроалги изузетно користан за опстанак на планети. Поред тога што производе готово половину кисеоника на планети, све чешће откривамо да су решење за многе сегменте живота на Земљи, почевши од екологије, енергетике, па све до исхране.

„Урбана плућа"

Институт за мултидисциплинарна истраживања у Србији понудио је иновативно решење: фото-био реактор који би омогућио да се на разним местима у урбаним срединама широм наше земље поставе такозвана урбана плућа. Реч је о акваријуму са микроалгама који би на површини од три квадратна метра производио кисеоник колико и травњак површине 400 квадратних метара.

Био-дизел

Доказано је да се из микроалги добија био-дизел који би могао да буде исплативо гориво ‒ по цени конкурентно нафтним дериватима. Употреба микроалги за производњу био-дизела имала би бројних предности: брз раст у неповољним условима, коришћење угљен-диоксида за раст ћелија у микроалгама и висок ниво производње липида. Ова област се још истражује а потенцијал је велики.

Дијетални суплементи и козметички препарати

Микроалге би се могле користити за добијање дијеталних суплемената и козметичких производа. На северу Шпаније група научника тврди да би микроалге могле да буду „срце нове револуције", како у исхрани тако и у козметологији. Како је то могуће? Оне су способне да производе омега 3 киселине које се користе као суплементи и антиоксиданси у исхрани, а такође су значајне и за козметику.

Неопходна светлост

Да би микроалге брзо расле, неопходно је да буду константно изложене светлости, природној или вештачкој. Такође је битно да температура варира између 15 и 20 Целзијусових степени. Микроалге се константно крећу, тако да морају бити равномерно осветљене да би њихови метаболички процеси имали максималне ефекте.

  „Суперкритични флуиди"

Научници који раде на овом европском истраживачком пројекту користе комплексну технологију названу „Суперкритични флуиди" којом издвајају омега 3 киселине и антиоксидансе. У основи, користи се угљен-диоксид ‒ он разбија мембране које штите спојеве унутар танке алге. Научници немају потребе да користе било каква хемијска средства а то цео процес чини посебно драгоценим. Резултат је растворљива материја која садржи и гас и уље из микроалги. Угљен-диоксид остаје слободан у ваздуху или се рециклира за будуће процесе а из уља се издваја омега 3 масна киселина које има у много већем проценту него у било којој риби. Од круцијалног је значаја то што су омега 3 киселине из микроалги много природније. Рибе не производе ову супстанцу већ се она акумулира у њиховом организму баш зато што се хране микроалгама. Овим процесом добијамо примарни извор омега 3 масне киселине. 

број коментара 0 Пошаљи коментар