Планирано очување здравља

Стратегије као планиране акције са јасно дефинисаним циљевима настале су прво у војсци а с временом постају неопходне у свим наукама. После војних стратегија, појам тако јасно дефинисаних радњи постаје важан у економији, информатици, продаји и маркетингу, математици… У спорту и играма, то је изабрана опција игре. Према „Великом речнику“, то је општи план акција настао након дужег планирања, чија је сврха остваривање одређених циљева.

Желимо да будемо здрави и да тако здрави, боље живимо. Јасан циљ свих нас. Ипак, колико год јасан и логичан циљ имали у животу или науци, неопходни су услови...

Влада Републике Србије је на основу Закона о Влади донела пре неколико месеци Стратегију јавног здравља. „Службени гласник" је објавио документ којим се гарантују услови и акције који би требало да нам омогуће да будемо здравији, да дуже и боље живимо. Акције су планиране с дугорочним циљем и предвиђене за период до 2026. године.

Документ се дословно зове Стратегија јавног здравља, а оно је дефинисано као „наука и уметност превенције болести, продужавања живота и унапређења здравља путем организованих напора друштва". Јавно здравље разматра се и „путем структура процеса помоћу којих се здравље популације разуме, чува и унапређује".

Овим документом се утврђује општи оквир за акције и идентификују се правци деловања, али уз остављање простора за решавање старих и нових изазова. На овај начин је прихваћена одговорност државе и друштва у обезбеђењу добробити за све грађане путем унапређења здравља, продужења очекиваног трајања квалитетног живота, очувања здраве животне и радне средине...

У наредних осам година, пре свега, промовисаће здравље и покушавати разним акцијама да спроведу превенцију болести која би коначно требало да се огледа у смањењу броја оболелих или заустављању свих болести у раним фазама.

Званично, области деловања јавног здравља су: физичко, ментално и социјално здравље становништва, промоција здравља и превенција болести и повреда, животна средина, радна околина, организација и функционисање здравственог система, поступање у кризним и ванредним ситуацијама.

За почетак, колико год сви знали да је здравље важно, мора се о томе и мислити. Друштво гарантује услове и спроводиће своју стратегију. Ипак, сва научна сазнања и друштвени напори су узалудни уколико не повећамо свесну бригу о сопственом здрављу. Неопходно је да сазнајемо и пратимо научне препоруке о позитивном и негативном деловању разних чинилаца на наше здравље.

Од државних стратегија јавног здравља старије су међународне повеље.
Године 1986, у Отави, у Канади, наука је поставила темеље међународне Повеље о унапређењу здравља. У тој повељи се дефинише и појам промоције здравља као процес оспособљавања људи да повећају контролу над својим здрављем и унапреде га. Све владе свих држава доносе овакве стратегије. Остваривање циља захтева и да свако за себе направи своју личну стратегију очувања здравља и креирања живота.

 

број коментара 0 Пошаљи коментар