Мајмуни после имплантације људских гена...

Кинески истраживач, који је побољшао когнитивну функцију код мајмуна, тако што је у њихов мозак имплантирао људске гене, брани свој експеримент, који је поделио научну заједницу.

Истраживање које су водили стручњаци Института за зоологију Кунминг, у југозападној Кини, требало је да расветли еволуциони процес који је довео до људске интелигенције, преноси Си-Ен-Ен.

„Величина мозга и когнитивне способности су најдраматичније измењене особине код људи током еволуције, а ипак генетички механизми, који леже у основи тих људских специфичних промена, остају недостижни“, наводи се у извештају објављеном у кинеском часопису National Science Review.

Један од водећих истраживача Су Бинг рекао је да је експеримент одобрио универзитетски одбор за етику.

„Током експеримента су поштоване не само најбоље кинеске и међународне научне праксе већ и међународни стандарди за права животиња. Дугорочно гледано, таква темељна истраживања ће пружити вредне информације за анализу етиологије и лечења болести мозга, проузрокованих абнормалним развојем мозга, као што је аутизам“, навео је Су у мејлу за Си-Ен-Ен.

Кинески научници су успешно, код 11 резус макакија, имплантирали копије људског гена MCPH1, који је важан фактор у развоју и еволуцији људског мозга.

Анализа њиховог понашања после трансплантације гена указала је на боље краткорочно памћење и брже време реакције у поређењу са контролном групом. Многи западни научници убрзо су, међутим, почели да критикују рад кинеских колега.

„Клизав терен“ за научнике

Биоетичарка Џеклин Гловер са Универзитета у Колораду упоредила је овај експеримент са научнофантастичним филмом Планета мајмуна, у којем су суперинтелигентни примати надвладали људе.

„Ако хуманизујемо мајмуне, можемо им начинити велику штету. Где би они онда живели и шта би радили? Не смемо да стварамо бића која после не могу да воде смислен живот“, рекла је Гловерова.

Научници који се већ неко време баве етичким проблемима у вези са генетским експериментима на мајмунима сматрају да се ово истраживање налази на „клизавом терену“.

Реч је о већ другој контроверзној ситуацији у последњих шест месеци у Кини, која је повезана са морално сумњивим генетским истраживањима. У новембру 2018. године, одјекнула је вест да је кинески научник Хе Ђенкуеј, први пут у историји, успео да створи генетски модификоване бебе отпорне на ХИВ вирус, којим су били заражени њихови очеви.

Притом се користио иновативном CRISPR-cas9 технологијом, за коју многи научници кажу да је тек у почетној и експерименталној фази развоја и да није прикладна за тестирање на људима.

Убрзо је изгубио посао на универзитету, а кинеске власти су покренуле истрагу после које су закључиле да експеримент није спроведен у складу са етичким стандардима кинеске научне заједнице.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 13. апр 2019, 13:33) - anonymous [нерегистровани]

Мандрил

Као што каже пошалица!!

(петак, 12. апр 2019, 19:43) - Драган [нерегистровани]

више

Више ме брину људи са мајмунским генима него мајмуни са људским генима.