Музичко образовање кроз историју

Музика, иако универзална уметност, у развоју цивилизације имала је различиту улогу. Које су сличности и разлике у приступима музици и схватању њене улоге у васпитању и образовању, али и друштвеном животу уопште?

Пратећи човека кроз разна историјска раздобља, музика је увек била изазов за педагоге. У зависности од тога како се гледало на музику у одређеним периодима, мењало се и схватање њеног општег значаја за васпитање и образовање, али и важности образовања музичара.

Прве школе и први облици музичког образовања појављују се већ код најстаријих цивилизација, тачније у Египту, Кини, Индији, Месопотамији и др., што је касније утицало на грчку и римску цивилизацију, које представљају темеље ове данашње. Као и остале уметности, и музика је прошла једно дуго раздобље властитог развоја које је, с једне стране, зависило од друштвених околности и места које је у њима имала, а с друге стране, од развоја музичке уметности као сензације звука, ритма, хармоније, тоналитета, све до музичке писмености. Све је то било изазов за оне који су промишљали о васпитању и образовању.

У древним цивилизацијама као што је кинеска или сумерска, као и касније египатска, музици се придавало велико значење. Тако филозоф Конфучије сматра да музика уздиже људско срце и да представља изражавање осећања, али и да је одраз друштва у којем настаје. У античкој Грчкој музика је посебно уважавана и сматрана саставним делом васпитања и образовања. Две грчке државице Спарта и Атина имале су различит приступ музици. Док су у Атини сматрали да бављење музиком чини човека бољим и племенитијим и видели у њој снажно средство људског развоја, у Спарти су музику видели као средство развијања борбеног духа у припремању војника.

Насупрот томе, римски период представља време у којем се музици придавало споредно значење. Она је коришћена као пропратна појава на гозбама и државним свечаностима, а њоме су се углавном бавили робови. Када се и говорило о музици у функцији васпитања и образовања, онда се једино размишљало колико она може помоћи у развоју говорништва, чему се придавала посебна пажња.

У средњем веку музици се придавало посебно значење и то је период значајан за развој музике уопште, али и за начине подучавања. Музика је превасходно била коришћена за потребе црквених обреда, у којима је имала видно место. Но била је присутна и на дворовима, а за време неких владара била је и посебно негована. Појавом трубадура музика се спаја са поезијом, а јавља се и интерес за народну музику, која је егзистирала ван црквеног и дворског живота.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 15. апр 2019, 08:44) - Anonymous KS [нерегистровани]

A od renesanse naovamo...

Šta se sa muzičkim obrazovanjem dešavalo od renesanse pa naovamo, o tome već mogu da posvedoče brojni umetnici - stvaraoci, harmonija, kontrapunkt, muzičke forme ili oblici, brojni muzički toretičari... Jedno zlatno doba u razvoju muzičke teorije i umernosti, tek je nastupalo.