Преиспитивање себе кроз пост

Време поста је прилика да се подсетимо шта за вернике значи постити на физичком и духовном плану.

Људи данас као и у давним временима посте из верских разлога, али неки то чине само зарад здравља или чак и помодарства. Тако пост данас хвале и они који нису верници, јер га сматрају корисним за организам. Поднебље, здравствено стање појединца, његова доб и активности којима се бави, условљавају ублажавање поста или га искључују.

Сви разлози који нису верски чине да особа која пости у ствари то не чини, већ се само придржава одређеног режима исхране. Јер, пост у свим религијама, није само уздржавање од неких врста намирница већ и преиспитивање себе. Зато хришћанска вера говори да је Богу угодан само онај пост који је праћен уздржавањем од злих дела, речи и мисли. Другим речима, уздржавање од мрсне хране је подвиг баш као и онај духовни чији је циљ да од верника начини бољег и достојанственијег човека.

„Почела сам да постим 1996. године после поклоничког путовања у Румунију моштима Св. Петке. Тада сам схватила да све то што ја радим не радим на прави начин и то је тако када постите онако како ви мислите, а не онако како је установила православна вера и света црква. То је онда као кад правите мост са једне и са друге стране, а не дођете до средине и тај мост не спојите и пут којим идете свакако вас не води тамо где сте кренули", каже верница Љиљана Павловић из Београда.

Отац Симеон, игуман манастира Рукумија, подсећа да пост има две стране: телесну и духовну.
„Телесни пост - то значи уздржавати се од јаких јела, а употребљавати лака јела спремљена на води, а духовни пост значи удаљавати се од злих дела, пазити на своје мисли и своје речи", вели отац Симеон.

Зашто људи посте?

Постећи, не суздржавамо се само од извесних намирница које се подводе под мрсне, већ вежбамо себе у томе да променимо свој начин живота, тј. поглед на живот и на ствари које нас окружују, да акценат у свом животу ставимо на духовне вредности, а материјалне долазе у други план.

За већину религија пост води телесној и духовној равнотежи са собом и сопственим окружењем. Уједно, за многе је време поста време праштања и милосрђа.

„Шта је пост и зашто људи посте? То је успомена на подвиг који је Исус Христос извео када је после крштења постио 40 дана у пустињи. Четрдесетог дана дошао је ђаво да га искушава, нудећи му све: ʼАјде, кад си ти син Божји, направи чудо да ово камење постане хлебʼ, а он каже: ʼНије човек зависан само о хлебу, човек има и друга опредељења, има и душу и мора водити рачуна о речи Божјој'. А шта значи та духовна страна? Значи да за време поста треба да се окренемо другима, да се окренемо молитви, да се окренемо милосрђу", објашњава етнолог Драгомир Антонић.

По Антонићу бити милосрдан значи чувати брата свога и гледати кад је неко у невољи да му се помогне.
„Давање и пружање помоћи другом доноси и нама самима смирење, а кад смо смирени, онда смо ослобођени стреса, а кад се ослободимо стреса, јачамо свој организам", каже Антонић.

У хришћанском учењу молитва нема праву моћ ако није утемељена на посту, а пост је без утицаја ако није заснован на молитви. За Светог Јефрема Сирина „пост узноси молитву на небо", а за Светог Игнатија Брјанчанинова „молитва онога који пости постаје нарочито снажна, не изговара се површно, него из саме дубине душе, из дубине срца".

„Пост и молитва, кажу свеци, свети оци, два су крила нераздвојна која човека узводе на небо. Једно без другог не може. Сам Господ Исус Христос га је успоставио и мој пост је нешто што је моје лично, нико ми га није наметнуо", тврди Љиљана Павловић.

Верницима који су спремни да се духовно уздигну и да зарад тога поднесу малу жртву, пост не пада тешко као онима који се само одричу одређене врсте хране и не баве се својим врлинама и манама.

„У ствари, суштина самог поста је да човек завири у своје срце, у своје мисли, да покуша да се исправи, да очисти душу, а то је суштина и сврха поста - да постанемо бољи. Треба да будемо ближи Богу тако што ћемо бити ближи људима и бити бољи према људима", каже Љиљана Павловић.

број коментара 0 Пошаљи коментар