Вирџинија Вулф

Лондонско друштво 19. века било је богато и разнолико, преплитали су се страшно сиромаштво и велико богатство. Вирџинија Стивен се родила 25. јануара 1882. године.

 

Вирџинија је детињство провела на мирним кенсингтонским улицама. Породица је имала своје обичаје, а један од њих био је годишњи одмор у корнволском Сент Ајвсу.

До четрнаесте годинe, Вирџинија је неколико недеља током лета проводила са својом породицом, рођацима и пријатељима у вили „Толанд" на падини изнад залива Корбис и луке.

Вирџинији су безбрижност и лепа сећања на овај период били веома важни. Она ће их искористити у неколико својих романа - „Јаковљева соба" и „Таласи", а посебно у делу „Ка светионику". Ретко су се виђали са локалним становништвом и више су волели своје друштво.

Имала је сестру Ванесу и два брата. Mомци су похађали школе и универзитете, али чак ни у тако просвећеном и напредном дому, какав је био њихов, девојке се нису образовале.

У познијим годинама осетљива Вирџинија осећала је недостатак формалног образовања, али вежбе читања које је сама себи наметнула и изузетна спретност у коришћењу речи, вероватно су јој били од велике користи у каснијем списатељском животу.

Била је склона испадима, а породица је говорила како би често позеленела од беса. Године 1891. са Ванесом прави часопис „Хајд парк гејт", који се бавио догађајима у домаћинству. Вирџинија се није најбоље уклапала у друштво.

Унутарњи сукоби 

Унутарњи сукоби у њој су расли све док није постало сасвим јасно да се она ближи лудилу. Тврдила је да чује како птице певају на грчком и коначно је покушала да се убије скоком кроз прозор. То је била прекретница у њеном животу.

Почела је да предаје књижевност на колеџу „Морли", вечерњој школи за запослене мушкарце и жене. Време је проводила с људима који су морали да зарађују за живот и који су били слабо образовани.

То су за њу биле важне три године јер је почела да увиђа да интелигенција и људски квалитети немају никакве везе с пореклом. Заволела је своје полазнике и разумела њихове потребе.

Вирџинија је у својим круговима постала ватрени говорник необуздане маште. Новопридошле је представљала измишљајући на лицу места приче о њиховом животу и личним особинама.

У писмима и разговорима радије је све описивала онако како је желела да то буде него како се заиста збило. Уз њу је увек било забавно и весело. Негде у то време одиграла се и чувена „Превара дреднот". Где је имала главну улогу, а њихова успешна превара доспела је на насловне стране новина.

Пошто је скоро завршила свој први роман, Вирџинија је доживела нервни слом. То ће се мање-више понављати са сваким романом. Jуна 1911.г.  Леонард Вулф, стари  пријатељ њеног брата, изненада се вратио са Цејлона на ком је неколико година радио као државни службеник.

После само неколико месеци запросио је Вирџинију и она је пристала. Пошто није имао ништа, будућност им је била неизвесна, али она је имала капитал од девет хиљада фунти и још четири стотине годишњег прихода.

После меденог месеца, живели су у собама „Клифорд ина". Леонард је објавио свој први роман о животу на Цејлону. Иако му није донео новац, публика га је лепо примила. Вирџинија је радила на књизи „Путовање напоље". Кад ју је привела крају, здравље јој се погоршало. Није могла да једе и имала је нападе параноје.

Под будним Леонардовим оком

Неко време је провела у болници, али кад се вратила кући, покушала је да изврши самоубиство. Преселили су се из центра Лондона у мирни Ричмонд.

Њен први роман, „Путовање напоље", објављен је 1915.г. у сред рата. Критици се допао. Едвард Морган Форстер, најуспешнији писац групе из Блумсберија, био је одушевљен, а она веома срећна.

Под будним Леонардовим оком, наредних двадесетак година, уживала је, без озбиљних нервних сломова, у стабилном браку и писању. Нови пројекат покренули су 1917.г. Купили су малу штампарску пресу и објавили књигу. То је био тежак и дуготрајан процес, мало су зарадили, а у наредних неколико година „Хогарт прес" је постао велико издавачко предузеће.

Вирџинија је била све сигурнија у свој рад. Захваљујући квалитету и моћи иновација, почела је да утиче на књижевност свог доба и дала је роману нов правац. Дело „Ка светионику" из 1926.г. постигло је велики успех, па пар више није морао да брине о новцу.

Три године раније Вирџинија је упознала Виту Секвил-Вест. Њен породични дом је био диван замак „Ноул" у Кенту из 16. века. Две списатељице су се веома зближиле и започело нешто што је личило на љубавну везу.

Вирџинија је написала изузетан роман „Орландо", у ком је описала Витин живот од њене 16. до 60. године. И не само то, Вита се родила као мушкарац, а претворила се у жену. Роман има психолошку димензију и наглашава нешто што је у оно време било запањујуће.

Захваљујући духовитим и финим поређењима мушкараца и жена у роману „Сопствена соба", који је објављен 1928.г. Вирџинија је себи обезбедила место предводника феминистичког покрета. Постала је славна и многи људи су желели да је упознају.

Други светски рат је почео. Вулфовима се чинило да је било само питање времена када ће Хитлер доћи, што би значило смрт за Јеврејина Леонарда. Вирџинија је била под притиском исписивања завршних редова романа „Између чинова", пала је у депресију. Марта 1941.г., док је Леонард био одсутан, она се утопила у оближњој реци.

Малобројни су писци који су тако вешто градили реченице, а још је мање оних чија машта може да нас ухвати у златну мрежу идеја.

број коментара 0 Пошаљи коментар