Ген за пиће

Зашто неки људи воле и кафу и алкохол? Нова генетичка истраживања указују да склоност ка овим напицима зависи од њихових психоактивних ефеката.

Научница Мерилин Корнелис, професорка превентивне медицине на Медицинском факултету Универзитета у Нортвестерну, истраживала је варијације у нашим генима повезане с укусом које би могле да објасне наше склоности ка одређеним напицима. Разумевање тих склоности могло би да укаже на одређене начине интервенисања у дијетама и исхрани људи.

Приликом истраживања, пића су сврстана у групе са горким и слатким укусима. Горки напици су укључивали кафу, чај, сок од грејпфрута и алкохол. Слатки су обухватали напитке заслађене шећером, вештачки заслађена пића и сокове без грејпфрута. Научници су истраживали унос ових напитака код чак триста тридесет шест хиљада особа. 

На њено изненађење, ново истраживање показало је да склоности ка горким или слатким напицима нису засноване на варијацијама гена повезаних с укусом, већ на генима који су повезани са психоактивним својствима тих пића.

„Људи воле начин на који их кафа и алкохол стимулишу. Зато и пију. То није ствар укуса", рекла је Мерилин Корнелис.

Конзумирање алкохола повезано је с више од 200 обољења и узрокује око 6% смртних случајева широм света. Слатка пића се такође доводе у везу с многим болестима.

Корнелисова јесте пронашла једну варијанту у гену званом ФТО која је повезана са афинитетом према слатким напицима. Изненађујуће је да је то иста варијанта која се раније односила на мањи ризик од гојазности. Корнелисова је назвала ФТО „мистериозним геном", и нагласила да не знамо тачно како је он повезан са гојазношћу. „Вероватно има одређену улогу у понашању које је повезано са одржавањем телесне тежине", навела је научница.

број коментара 0 Пошаљи коментар