Београд има Музеј анатомије који крије штошта занимљиво

У Ноћи музеја био је права атракција, када га је посетило више стотина Београђана. Ипак многи не знају да Медицински факултет крије и те како занимљив Музеј анатомије човека, који је повремено отоврен за јавност.

Копија гипсане главе Мате Хари, први уџбеници из анатомије, више од 1.000 лобања и ретки цртежи људског тела. Све то стало је на једно место – у Музеј анатомије човека у Београду.

„Идеја је од првог дана и од оснивања Института када је професор Нико Миљанић још 1920. закључио да Музеј мора бити место где ће се се учити и стално понављати анатомија јер то је једини начин да се она и научи“, каже професор др Милан Милисављевић, Управник Музеја анатомије човека Медицинског факултета.

А да би студенти научили анатомију, екпонати су стизали са свих страна света.

Данас је један од главних експоната у Музеју анатомије човека, а називају га и Француз јер је заиста стигао из Париза. Оснивач Музеја анатомије проф. Нико Миљанић, костур је донео из Париза са меденог месеца 1920. године.

„Добио је велика средства, у данашњим парама то би било скоро милион евра, да набави најсавременију опрему за наставу анатомије која је постојала у Бечу и у Паризу“, открива професор Милисављевић.

И зато се распитујемо шта је, осим чувеног Француза, стигло у тадашњу Југославију.

„Купио је велике табле које се налазе изложене у холу са црежима најпознатијег илустратора медициног Иполита Франса из тог времена, 36 слика, затим је купио огромну колекцију од преко 3.000 стаклених дијапозитива и пројектор са анатомским дисекцијама које су пројектоване студентима“, набраја управник Музеја анатомије.

На овом факултету нам објашњавају да је лекаре одувек занимало од чега је човек саздан. Да открију ту тајну будућим докторима помаже научна колекција која броји неколико хиљада препарата, органа и докумената.

„У сталној поставци имамо сециране органе, пресеке главе, корозионе препарате крвних судова, потом збирку костију, али смо нарочито поносни на збирку од 1.000 лобања професора Бошковића и збирку лобања из римског периода које смо добили захваљујући сарадњи са археолшким парком Виминацијум“, објашњава др Јелена Бољановић, кустос Музеја анатомије Медицинског факултета.

Музеј ће наредне године као и Медицински факултет у Београду прославити 100. рођендан. Осим исто толико старих експоната овде се налазе и најновија медицинска достигнућа.

„Такође, имамо срећу да смо добили велику донацију пластинираних препарата из колекције професора Фон Хагенса који су најновије достигнуће у балсамовању и презервацији хуманог материјала“, истакао је др Милисављевић.

„Ми у суштини експонате и користимо за едукацију студената јер је наш музеј затвореног типа, а отворен је за посетиоце искључиво једном годишње када се одржава Ноћ музеја“, истакла је др Бољановић.

У свету су овакви музеји права атракција и бележе десетине хиљада посета годишње. Зато осим нових експоната, у овом музеју прижељкују и да га отворе за ширу јавност.

број коментара 0 Пошаљи коментар