Успео српски пројекат за претварање алги у биодизел

Научници Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду успели су, према првим резултатима трогодишњег пројекта који је једнствен у свету, да методом „стресирања“ микроалги повећају њихову производњу масти за око 30 одсто, што ће имати велики утицај на производњу биодизела у будућности.

Директор пројекта и научни саветник у Институту за мултидисциплинарна истраживања, Иван Спасојевић, наводи да су после две године рада добили изванредне резултате који могу на глобалном нивоу значајно да снизе цену биодизела и допринесу његовом коришћењу као биолошког насупрот фосилним горивима.

„Микроалге су већ препознате од највећих нафтних компанија као могућа будућност, поред електричне енергије. У Сједињенм Државама улажу у истраживања микроалги“, истиче Спасојевић у разговору за Танјуг.

Додаје да, на пример, једна од највећих америчких нафтних компанија „Ексон“ улаже у истраживања производње биодизела од алги, с тим што они користе генетске модификације алги.

Са друге стране, Институт је покренуо пројекат „позитивног стресирања“ алги уз помоћ сунчеве светлости и других утицаја под називом „Радиациони хормезис у служби повећања приноса биомасе из микроалги“, који је показао да алге дају добре резултате када су под умереним „стресом“ односно производе више липида од којих се прави биодизел.

Пројекат је почео 2017. године под окриљем НАТО програма „Наука за мир и безбедност“, у сарадњи са Универзитетом у Манчестеру и „Бејлор“ Универзитета у Тексасу, као и компанијом "Varicon Aqua" из Велике Британије која производи биореакторе и системе за узгој микроалги.

Спасојевић наводи да ће добијено научно знање на крају пројекта, бити доступно свима, као и да би Србија могла, ако покрене узгој микроалги и производњу биодизела, да постане енергетски независна.

„То би морала да буде велика производња. Било би веома значајно ако бисмо имали своју нафту, односно биодизел, а посебно у случају неке глобалне кризе“, напомиње саговорник Танјуга.

Неке од предности прављења биодизела од микроалги је што се користе базени, баре и слично, на земљишту које није ни за шта, у крајевима где нема доброг приноса других култура, истиче Спасојевић и додаје да биомаса добијена од алги може да се користи и за сточну храну.

У Институт је успостављена нова лабораторија за микроалге у којој се врши „стрес“ ниског интензитета на алге и подстиче производња веће количине масти - феномен хорезмис.

„Пројекат ће бити завршен у августу наредне године и сада имамо састанак са партнерима из Сједињених Држава и Велике Британије“, додао је директор пројекта.

Сада следи примена тог метода на другим врстама алги, као и обука студената који се усавршавају у тој области науке, тако да ће Србија сада развијати свој „ноу-хау“ и имати стручњаке за ту област.

Почетна улагања за узгој алги нису велика, али се мора, као и код сунцокрета, уложити у процес екстракције, односно издвајања и претварања масти у биодизел.

„Наш пројекат се бави побољшањем производње масти код микроалги путем 'стреса', тако да не постоји сличан пројекат у свету. Постоје генетске модификације на алгама, док ми изазивамо метаболичке промене код алги 'стресом' ниског интензитета, када она уђе у фазу да прави резерву“, објашњава научник.

Процене су да би цена биодизела у свету могла да се смањи и за 20 одсто уз помоћ ове технологије добијања биодизела, јер је главни циљ код коришћења биодизела да се смањи његова цена, а на то највише утиче количина масти.

Поред тога, алге скупљају угљен-диоксид и њиховим узгојем се смањује ефекат стаклене баште, с обзиром да алге фотосинтезом претварају сунчеву енергију у уље, односно нафту, објашњава Спасојевић.

Пројекат је вредан 400.000 евра.  До сада је у савремене апарате за истраживање и стипендије уложено око 300.000 евра. Велики део тог новца се користи за стипендије студената који су се захваљујући том пројекту одлучили да остану у Србији.

Директор Центра за микроскопију на „Бејлор“ Универзитету у Тексасу, Бернд Шехман, наводи да они имају разне врсте микроскопа за различите материјале и да је његова улога у пројекту да обезбеди микроскопску експертизу.

„То значи да ми гледамо ћелије алги након 'стреса' који се спроводи у Београду. Пратимо структурне промене ћелија алги и за то користимо електронске микроскопе, којима могу да се гледају чак и компоненте самих ћелија. Тако да можемо да пратимо њихов квалитет, садржај масти и компонете зидова ћелија, што су најважније компоненте за производњу биодизела из алги“, наглашава Шехман.

Прелиминарни резултати пројекта показују велико повећање масти у алгама, тако да, по мишљењу сарадника из Америке, приступ који су користили истраживачи у Београду се показао као исправан.

Џон Питман са Универзитета у Манчестеру, који координира пројекатом у оквиру НАТО програма, истиче да је његова улога да обезбеди напредну технолошко експертизу, пошто тај Универзитет има велико искуство када је реч о алгама и њиховом коришћењу, али и када је реч о геномској анализи.

Наглашава да је производња биодизела од алги велики изазов ако се упореди са другим фосилним горивима, пре свега због цене.

„Велике су предности коришћења алги за биодизел у односу на друге агрокултуре, с обзиром да оне не учествују у пољопривреди и исхрани. Тако да алге имају многе предности ако се пореде са другим биоизворима“, каже Питман.

Предност течног биогорива је то што се може користити и за бродове, авионе, за транспорт на земљи и слично, док струја још не може у тој мери због проблема њеног складиштења, упркос значајним помацима код електричних аутомобила.

Марко Лицул из компаније "Varicon Aqua" из Велике Британије, наводи да је његова компанија комерцијални партнер у овом пројекту и да има улогу да испита комерцијализацију потенцијала тог истраживања. Очекује да ће се пројекат на тржишту исплатити већ у наредних три до пет година.

„Први резултати су изванредни. Иван је успео за око 30 одсто да повећа производњу масти, што је одлично. То је важно за развој биодизела и других ствари од алги. Главни корисници ће бити компаније које праве биодизел, али и оне у области здраве исхране“, истиче Лицул и додаје да ће овај пројекат имати велики значај и када је реч о екологији.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(среда, 24. јул 2019, 17:43) - anonymous [нерегистровани]

Malo I sale

Mi SMO pod stresom 30 godina pa smo se Dobro podgojili pa vidite Kako mozemo da poskidamo tu masnocu I kiseline koje telo proizvodi tokom stresa I gojaznosti .Da se toga otkacimo I da svoje Salo Dobro naplatimo

(среда, 24. јул 2019, 17:40) - anonymous [нерегистровани]

Uloziti od drzave

Kod nasih urusenih Sela I zadruga proizvodnju ovih algi ,zemlje imamo I mocvarne I da pravimo zemljane bazene za uzgoj.Ovo bi preporodilo Srbiju.Ako nece Nis a verujem da hoce ima Puno drugoj kompanijs koje bi kupovalo ovo od Nas.

(среда, 24. јул 2019, 15:45) - anonymous [нерегистровани]

SANU projekat

ovaj projekat trebalo bi podici na nivo SANU makar sto se tice oybiljnosti i podrske finansiranja, jer je stvar od planetarnog znacaja, a cista je nauka po sredi. Da ne budu bombasticni naslovi ndam se da u vlasti neko ovo prati, ako ne desice se isto kao i sa tolikim srbskim izumima bice otkupljeni i stavljeni u fijoku.

(среда, 24. јул 2019, 13:29) - Dejan [нерегистровани]

*

staro - o ovome se komentarisalo jos pre nego sto je Nato odobrio sredstva za projekat i mislim da je bilo u pitanju chlorella pyrenoidosa i problem sfingolipida i fosfolipida i kako resiti problem ukupnih lipida za transesterifikaciju . A znacajni su i radovi u vezi biodizela izvedeni jos 2008-9. na Tehnoloskom fakultetu u Leskovcu. Njihove reference su vidljive u Corbisu!

(среда, 24. јул 2019, 09:50) - predrag [нерегистровани]

biodizel

jedini mogući komentar je da naša vlada treba da stana u potpunosti iza ovog projekta.

(уторак, 23. јул 2019, 21:27) - Jovica [нерегистровани]

Biodizel

Radio sam na izgradnji jedne biodizel rafinerije u krugu hemijskog spremista Vopak, Botlek, Rotterdam. Razgradjivanjem prirodnih masti koje nisu vise za upotrebu se dobija glicerin kao glavni produkt i metanol koji se daljom preradom pretvara u biodizel. Na temperaturi od 260 stepeni i fosforna kiselina razgradjuje mast na dve pomenute komponente. To gorivo otkupljuju rafinerije i mesaju ga sa dizelom iz petrohemije, mada nisu nesto preterano zainteresovani.

(уторак, 23. јул 2019, 21:21) - anonymous [нерегистровани]

Grcka

ta bi trebala da bude najvaznija vest a mislila sam da bi ljudi lepo komentarisali takav naucni -srpski- napredak...ali nista ne vidim.