Технолошком прерадом против кризе воде

Вода је најдрагоценија материја на нашој планети, извор живота који је директно условио настанак и развој цивилизација, кретања народа и оснивања сталних насеља. Свест о значају воде је одувек постојала. Међутим, вода постаје и глобални проблем, тема многобројних научних истраживања, стручних експертиза, политичких расправа.

Вода је најзначајнији стратешки ресурс овог века. Свака вода се мора технолошки обрадити.

Да ли онда наука има моћ да спречи кризу воде ако знамо да је то ипак најважнији обновљиви природни ресурс?

Релативно иста количина воде на Земљи је била и пре 100 милиона година, и данас са приближно истим распоредом водних ресурса по континентима. Зашто се онда говори о кризи воде?

„Није се променила количина воде, али јесу потребе за водом. Пораст броја становника и динамичан технолошки развој условили су повећање потреба и потрошњу воде. И без обзира на количине воде у природи, данас свака вода захтева прераду“, каже проф. др Драган Повреновић, дипломирани инжењер са Kатедре за инжењерство заштите животне средине на Технолошко - металуршком факултету у Београду.

Према извештају Уједињених Нација, Србија је на 47. месту од 180 држава по количини водних ресурса.

Извориште је место на коме се захвата вода ради јавног снабдевања становништва. Од квалитета воде на изворишту као и заштите изворишта даље све зависи.

Понекад је потребно применити и комбиновати многобројне поступке како би се недостаци воде елиминисали на најбољи могући начин.

Прерада воде се врши на основу испитаног порекла, физичких, хемијских и биолошких карактеристика, као и микро-загађености.

Законом о заштити здравља становништва је прописано да контролу квалитета воде за пиће обављају Заводи за јавно здравље као надлежне државне здравствене установе.

Правилником о хигијенској исправности воде за пиће утврђене су четири врсте лабораторијских прегледа воде за пиће са захтеваним микробиолошким показатељима квалитета.

Хигијенски исправна вода за пиће утврђује се основним и периодичним прегледом воде из нових захвата на основу хигијенско-епидемиолошких индикација.

Прегледи обухватају микробиолошке, биолошке, физичке, физичко-хемијске и хемијске показатеље.

Проблеми квалитета воде на свим извориштима јављају се, повремено, широм Србије, без обзира да ли се ради о извориштима површинске или подземне воде. 

Најчешћи узроци бактериолошке неисправности воде за пиће су колиформне бактерије односно фекално загађење - Ешерихија коли, фекалне стрептококе и споре сулфит-редукујућих клостридија.

У пијаћој води се могу наћи и Салмонела, аденовируси, ентеровируси, хепатитиси, Рота вируси, паразити...

Физичко - хемијска неисправност је најчешће проузрокована повећаним садржајем гвожђа, мангана, нитрата и нитрита.

И ако хидричне епидемије, у укупном броју глобалних зараза, имају релативно малу учесталост - свeга 1 до 2%, биланс може да буде и застрашујући. Једна епидемија, хиљаде оболелих. 

Квалитет воде директно утиче на живот и здравље људи али и на кризу воде.

За науку су то решиви проблеми јер са квалитетном технолошком прерадом воде и одржавањем квалитета у дистрибутивним мрежама добија се здравствено безбедна вода. 

број коментара 0 Пошаљи коментар