Девета конференција Биохемијског друштва Србије нуди нову наду

Заједничко за савремена истраживања у области наука о животу (Life sciences) јесте разумевање физиолошких процеса на молекулском нивоу, не би ли проникнули у патолошке процесе који доводе до болести, чуло се крајем прошле недеље на деветој конференцији Биохемијског друштва Србије.

„У Kоларчевој задужбини окупили смо више од 150 биохемичара из Универзитетских центара у Београду, Новом Саду, Нишу и Kрагујевцу. Предавачи из наше земље и иностранства (Мађарска, Словенија, Хрватска, Велика Британија, Немачка, Турска, Шпанија) су, кроз пленарна и предавања по позиву, као и кратка излагања и постер сесије, представили своје резултате у овој веома широкој истраживачкој области (Life sciences - науке о животу)“, рекла је др Марија Гавровић Јанкуловић, председник Биохемијског друштва Србије (БДС) и професор Хемијског факултета у Београду.

Федерација Европских биохемијских друштава (ФЕБС) подржала је овогодишњу, девету по реду, конференцију БДС доделивши награду (FEBS National Lecturer Award) др Дејани Мокрањац, главном истраживачу Групе за физиолошку хемију Универзитета ЛМУ из Минхена.

Kонференцију су подржали и Министарство за просвету, науку и технолошки развој Србије и Покрајински секретаријат за научно-истраживачку делатност АП Војводине. Током овог сусрета науке у Београду истраживачи су саопштили резултате свог рада, разменили идеје, сагледали шта је ново урађено.

Успостављени су нови контакти и отворене могућности за сарадњу и истраживачке пројекте. Према речима др Гавровић-Јанкуловић, ова конференција итекако обећава динамичну будућност биохемије и наука о животу код нас.

Од основних истраживања до примене

„Статини су развијени не зато што је неког занимало да лечи повишен холестерол, него зато што је некога прво интересовало како се тај холестерол синтетише, а тек касније се показало да та истраживања имају и биомедицински потенцијал“, речи су др Дејане Мокрањац, националног предавача ФЕБС-а на овој Kонференцији.

"Оно што мене занима је право, основно истраживање. Ми не крећемо од тога да ћемо излечити неку болест. Нас једноставно занима како функционише ћелија. Ми користимо пекарски квасац као модел систем, јер су њихове и људске митохондрије 70% идентичне. Све што смо урадили на квасцу се у потпуности пресликава на људску ћелију“.

Неки од резултата тима који предводи др Мокрањац нашли су пут до других биомедицинских истраживања. Kарактеризација протеина који транспортују протеине у митохондрије дала је наду да ће пацијенти са одређеним кардиолошким проблемима, носиоци мутираног гена за исти протеин, доћи до терапије.

Нада постоји и за оболеле од неких мијелома, који су последица нефункционалности још једног протеина чија је структура одређена у истој лабораторији.

„Постоји јака веза између оног што радимо у лабораторији и наше моралне и друштвене одговорности да наше знање применимо, или да отворимо другима не би ли га други научници употребили“, мишљење је др Снежане Ђорђевић, професора на Департману за структурну и молекуларну биологију, Универзитетског колеџа у Лондону (UCL University College, London).

Др Ђорђевић трага за везом структуре протеина и њихове функције. Њена истраживања обухватају како једноставно изоловање појединачних протеина, тако и проучавања како они реагују са другим молекулима (протеинима, производима метаболизма, лековима), све до организације и функције комплексних ћелијских и мембранских система. 

„Годинама радим на томе и веома много знам како ти системи функционишу. Веома је важно да се основна истраживања воде што детаљније, што прецизније, јер то нам омогућава да их касније применимо. Мој циљ је да направим лек против рака, било да учествујем у његовом проналажењу, било да знање које сам развила помогне другоме да открије“. 

број коментара 0 Пошаљи коментар