Змија не треба да се плашимо, али не треба ни да их дирамо

Овог пролећа много се говорило о правој најезди змија. Од приближно три и по хиљаде познатих врста змија на свету, само је њих 10 одсто је отровно за човека. На нашем поднебљу значајне су две отровнице. То су шарка и поскок.

Ти гмизавци нападају човека само из страха, и само и једино уколико су угрожене или их нагазите. Растко Ајтић, херпетолог, стручњак за змије из Завода за заштиту природе, наглашава да ни ове године, као ни претходних, не прети нам никаква опасност од змија.

„Обично се њихова појава везује за поплаве и све временске непогоде које се дешавају, али није нигде, ни у свету, па ни код нас уочена корелација између повећаног броја змија и елементарних непогода. Змија има нормално, као и сваке друге године, једино што је током ових непогода могуће чешће се сусрести са змијом“, објашњава гост Јутарњег програма.

Змије такође беже од надошлих вода, чак и од подземних у руралним срединама. Људима је стресно када их виде, али оне такође беже на суво, као и човек, додаје Ајтић.

Страх од змија се развија код људи без икаквог реалног узрока, али то је страх коме нас је неко научио. У раном дечијем узрасту довољна је једна негативна реакција да би дете развило страх, који се неким методама може умањити, некада и потпуно отклонити.

У случају да наиђете на змију, најбоље је не дирати је напомиње херпетолог.

„Можете слободно да приђете ближе, да направите фотографију мобилним телефоном, јер већине змија, нарочито отровне врсте змија, су прилично троме и не реагују претерано бурно ако им приђете, ако сте у природи. Чак је и поскок тром“, наглашава Растко Ајтић.

Отровнице су много тромије од неотровних змија или рибарица и смукова који су много активнији. Куриозитет је да неутралне змије код људи стварају много већи страх него отровне, јер се појављују изненада, у већини случајева шиште зато што су уплашене и то код људи изазивају велики страх.

„Када се сусретну са поскоком или са шарком, са којом се ређе сусрећемо зато што су оне високопланинске врсте, на које се најчешће наилази у сезони брања боровнице и шумских плодова, али изнад 1.000 метара надморске висине у Србији. Људи који се баве скупљањем тих плодова, они су упознати и знају да их не треба дирати. Деси се, али врло ретко, ујед. Преко десет година нисмо имали ујед шарке, јер људи јако добро познају та места“, наглашава Ајтић.

Уједи поскока се чешће дешавају, јер је то врста која насељава највећи део Србије. Њега има по местима где људи воле да кампују или организују излете и роштиљају. Пошто у таквим ситуацијама буде и непромишљеног реаговања људи у природи, деси се ујед при хватању или ако стану боси на змију, наводи гост Јутарњег програм.

Људи у добром кондиционом стању уколико дође до уједа змије најчешће пролазе без значајних компликација, уколико себи укажу прву помоћ. Уколико изостане прва помоћ може се појавити локални оток, понекад и системски оток који делује много озбиљније. Код особе са хроночним проблемима, старијих особа или младих пре пубертета, пошто је код њих метаболизам другачији, може доћи до хипогликемијског шока и њима је теже указати помоћ.

Међутим, у већини случајева, уколико дође до уједа змије, после два сата углавном се примењује само симптоматска терапија, у већини случајева није потребно давати серум јер због беланчевина које се у њему налазе, може доћи до серумске болести, зато је важно да о томе одлуче лекари.

Дешава се да ујед змије буде дијагностикован као ујед неке друге животиње, мада се, како истиче Ајтић, ујед отровнице увек разликује. Код уједа отровнице увек се показују два места убода из којих цури најпре лимфа, а затим и крв. Затим долази и до отока. Код уједа неотровне змије, пак, остају трагови низова зуба и нема ни крварења, нити било каквих других промена. Наравно, рану од уједа неотровне змије само треба дезинфиковати, као у случају било које повреде коже.

Завод за заштиту природе спроводи обуку и едукацију запослених у зоохигијени у градским службама широм Србије. Они се обучавају за уклањање неотровних змија из урбаних средина, јако ретко и поскока.

„Имали смо случајева, на пример, после земљотреса у мионичком крају, да је у темељима једне куће било преко сто смукова, што смо ми прикупили, уз помоћ власника објекта. Он је имао страх, али смо ми успели да га ослободимо страха и заједно са њим уклонили све те змије“, каже гост Јутарњег програма.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 09. јул 2019, 20:13) - anonymous [нерегистровани]

Farma zmija otrovnica riđovki

Nalazi se kod Slavonskog Broda, a njihov relativno blaži otrov nego kod poskoka, koristi se za proizvodnju antiotrovnog seruma. UHrvatskoj poskoci žive samo u mediteranskom i gorskom području, sjeverno od Save ih nema. Tamo žiive samo manje opasne riđovke koje su vrlo korisne jer su im hrana poljski glodavci koji prave štete na usjevima. Ugriz riđovke je bolan ali bezopasan za čovjeka.

(уторак, 09. јул 2019, 18:42) - anonymous [нерегистровани]

Re: da bas tako...

Super vic...Ha,ha,haaa,haaaaaaa.

(уторак, 09. јул 2019, 18:13) - anonymous [нерегистровани]

Da bas tako...

Samo prodjes pored nje i kazes joj dobardan zmijo i produzis dalje... Ona te odgleda zapanjeno i u sebi pomisli, koja budala, prica sa zmijom.