Будите мјау и вау експерт и помозите својим љубимцима

Високе температуре са собом носе бројне опасности по здравље људи, али и животиња. Као и људима, врућина може да смета и кућним љубимцима, па чак да код њих изазове и здравствене проблеме.

Врућина као фактор стреса код паса може изазвати губитак апетита, али и смањење општих физичких способности. Животиње се не хладе знојењем, а као и људи могу да доживе топлотни удар.

Гостујући у Јутарњем програму, Александар Гаврић из агенције „Енимал рескју Србија“, наглашава да је животињама проблем то што оне немају знојне жлезде, тако да је њима по овим врућинама још теже.

„Јако важно у овом топлом периоду године је да псе не изводимо напоље у шетњу преко дана. Асфалт је врео. Ми то не осећамо јер имамо обућу, а они немају. Када згазе на врео асфалт могу да испеку шапе и задобију озбиљне повреде. Значи, ујутру рано и увече, касније, никако преко дана“, наглашава Гаврић.

Обавезно им морамо обезбедити довољну количину воде. И то не само псима и мачкама, већ и птицама. Посебну пажњу треба обратити у случају превоза љубимаца колима.

„Људи нису ни свесни колико брзо температура у колима може да порасте. Дешава се да људи помисле да ће изаћи из кола само на брзину да нешто заврше, оставе псу мало одшкринут прозор, али то никако није довољно. То су ситуације које су потенцијално јако опасне за животиње, јер температура у колима може скочити и до 60, 70 степени, што је смртоносно за животињу и то у врло кратком року“, истиче гост Јутарњег програма.

Гаврић препоручује једноставну методу којом се може проверити да ли је животиња дехидрирана. Ако се повуче кожа на леђима непосредно испод главе, и ако се кожа брзо враћа у првобитни положај, значи да је животиња добро хидрирана. Ако се кожа полако враћа, значи да животињи недостаје воде у организму.

У градовима је потребно помоћи и животињама које живе на улици и немају власника. Потребно је и њима оставити довољно свеже воде.

Међу власницима има доста оних који не знају довољно о животињама и њиховом понашању. Често непотребно паниче, али некада и не обраћају пажњу на важне ствари. Животиње су, као и људи, нервозне на врућини јер им подједнако смета.

„Иначе имамо много тога да научимо. 'Енимал рескју' је покренуо један пројекат који се зове 'Мјау, вау експерт', у коме обучавамо децу како правилно да приђу животињама, како да науче што више да би имали бољи однос према њима и да бисмо ми као друштво имали бољи однос према њима, закључује гост Јутарњег програма на крају гостовања.  

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 25. јул 2019, 16:04) - anonymous [нерегистровани]

Сјајно, али...

солидаришем се са коментаром. Докле ћемо да се одричемо нашег језика и зашто то чинимо?!

(четвртак, 25. јул 2019, 12:58) - anonymous [нерегистровани]

sjajno, ali...

Bravo za gosta, ali moram da primetim da bode oči ime organizacije. Aman, zašto je ime na engleskom? Zar je toliko teško reći "Spašavanje životinja - Srbija" i kako je uopšte moguće registrovati ime organizacije pod imenom "Animal Rescue Serbia"? Razumem potrebu za internacionalnom komunikacijom, ali kad je u pitanju ime to mora da bude sekundarma opcija, nešto što se radi po potrebi. Pa čak i da je upitanju međunarodna franšiza, kakav je problem prevesti naziv? Pitam se koliko će vremena proći da organizacije poput ove počnu svoje akcije da nazivaju "Meow-wuf" umesto mjau-vau. Mislim, gde je granica naše bolesti da sopstvenu svakodnevicu živimo posredstvom inostrane (američke) kulture na tako banalnim nivoima poput ovoga.