Бацање хране – вишеструка штета за човека и планету

Европа годишње баци око 90 милиона тона хране, прерачунато у новац то је 140 милијарди евра, подаци су Светског фонда за природу. Губитак је знатно већи јер отпад од хране загађује планету, а негативне последице на животну средину има и искоришћавање воде, земљишта и енергије да би се та храна произвела. И док неки бацају храну, велику део планете и даље гладује.

У Србији се годишње баци 250.000 тона хране.

„У нашем региону основа домаћинства је да се понуди пуно и превише хране, идемо у неку будућност у којој такав начин гостопримства ће бити све више и више проблематичан“, каже др Дени Пореј, директор Регионалне канцеларије Светског фонда за природу.

Око 40 одсто отпада од хране потиче из ресторана, супермаркета и хотела. За њих је Светски фонд за природу урадио програм по коме, уз боље планирање, може да се смањи расипање хране, а отпад максимално искористи.

„Храна као отпад је крупно питање за нас. Смањили смо за 12 одсто количину хране као отпада, а циљ нам је смањење од 30 одсто. Мислимо на прецизније рачунање и што је најважније, едуковање муштерија у томе да храна као отпад утиче на животну средину и да не утиче на то да ли ће неки догађај бити бољи или лошији“, објашњава Роберт Гасер, генерални директор Xотела „Кортјард Мериот“ у Београду.

„Прича са хотелима је да у старту покушавамо да се биоотпад и отпад од хране одељује од комуналног отпада, да то иде у посебне хрпе, да се та храна ако је могуће донира како за људе тако и за животиње и на крају да се преусмери у производњу хумуса или биоенергије“, истакао је Фабијан Пероња из Светског фонда за природу – Адрија.

„Вани постоје целе линије производње хумуса који је направљен од отпада хране и који је као такав и рекламиран на тражишту и људи га рађе узимају“, рекао је Роберт Рипли из Удружења „Гастрономади“.

У Србији се годишње потроши око 120.000 тона јестивог уља, које након употребе може да се искористи за производњу биодизела. Међутим, сакупи се и искористи свега пет до десет одсто.

„Ми на годишњем нивоу сакупимо хиљаду тона и извозимо углавном у Аустрију. Држава тамо подстиче и сакупљање и третман, производњу биодизела јер свуда у ЕУ евродизел који сипате на пумпи има садржину пет до десет одсто биодизела“, нагласио је Душан Шушњар из Предузећа за збрињавање отпада „Десанио“.

У Норвешкој, на пример, грађани добијају зелене кесе у које одлажу отпад од хране. Од њега се добија биогас који се користи као гориво за комунална возила и јавни градски превоз.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 28. јул 2019, 11:32) - Nedim [нерегистровани]

komentar

Mogu li hoteli u Srbiji što ostane hrane iz menija da ponude u zavisnosti od kvaliteta kako centrima Narodne kuhnje tako i ZOO vrtovima,time postižemo da se višak hrane ne baca.Narodne kuhnje treba da imaju dobre rashladne uređaje mada preko leta većina ne radi.Azili za pse i mačke bi sigurno bili zahvalni za doniranje hrane.Zamislite 250.000tona a jedna tona je 1000kg.Napuštene životinje bile bi takođe zahvalne da neko vodi računa o njima.Dakle ima rešenja i za ove stvari.