Да ли су мантили отишли у историју

Јуче 30 степени, данас и 15 степни хладније. Зашто кратке рукаве одмах мењамо дебелим јакнама, а мантили су нешто што нам не треба? Да ли је овако нагла промена температуре нормална појава или последица климатских промена?

Гост Јутарњег програма, др Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета, наводи да се налазимо у процесу који се назива глобално загревање или климатске промене, а наша планета је све топлија и топлија.

„Подаци за Србију показују да имамо двадесетак дана више током године у којима су температуре летње, а није лето. То је број дана када је максимална дневна температура виша од 25 степени Целзијуса, између 25 и 30 и такав дан ми зовемо летњим даном. Тих дана је последњих година све више, тако да становници Србије имају готово додатни летњи месец и то је та разлика у односу на период из средине прошлог века“, објашњава професор Ђурђевић.

Извесно је да ћемо у будућности бити сведоци све већих промена климе. Обим у коме ће до тих промена доћи зависи пре свега од тога колико ћемо се као друштво потрудити да испунимо ставке из Париског споразума, у коме смо се договорили да до половине овог века у потпуности престанемо да користимо фосилна горива, додаје гост Јутарњег програма.

„Уколико се то не деси, онда ћемо у наредних тридесетак година видети исту промену колику смо видели у последњих стотинак година. Уколико споразум не буде испуњен, видећемо још драстичније промене, посебно у другој половини 21. века, где би се лета код нас продужила не само за један месец, него можда чак и за два. Имали бисмо изузетно високе температуре и дуготрајне периоде са топлотним таласима. Преко 40 степени би постала релативно нормална температура“, наглашава климатолог.

У дебати око климатских промена има свега и свачега, од претераних изјава у једном смеру, до изјава које све те промене релативизују и не признају.

Индустрија фосилних горива одлучно се опире тој теми, а финансијски је јако моћна што им омогућава да стопира дискусију. Међународни преговори су пак врло компликовани. Први пут се догодилу у оквиру Париског споразума да су се све државе сагласиле да имају заједнички циљ. Пре тога, преговори су трајали 25 година без икаквих резултата.

„Те ствари се јако тешко и споро решавају и свака акција да се пробудимо и активирамо је добродошла. Нажалост, оно што се дешава и оно што тај споразум подразумева се не поклапа. Ми и даље идемо путем који је сличнији поступцима из прошлости него некој дубљој промени. Савремено друштво је у потпуности зависно од енергије и тај темељ савременог друштва у производњи енергије треба у потпуности изменити и заменити неким другим, а то је јако велики проблем“, наводи др Владимир Ђурђевић.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(четвртак, 03. окт 2019, 16:07) - anonymous [нерегистровани]

@Šume

Tako je imenjace! U savesti, obrazovanju i kulturi je buducnost i spas ovog djubrista i zatrovanog Eko sistema.
Ali ako cu da biram da placam takse i punim necije koruptirane dzepove (jer moram), biracu da to radim onima koji idu u pravcu ciscenja vazduha smanjivanja izduvnih gasova, i promovisanja zdravog zivota i okoline, a ne ovih sto su to radili i danas rade suprono.

(четвртак, 03. окт 2019, 14:23) - Miloš [нерегистровани]

Šume

Bili zagovornici klimatskih promena u pravu ili ne, činjenica je da se neodgovorno ponašamo prema prirodi. Bez obzira da li neko veruje ili ne u ove promene, treba da povedemo računa o otpadu koji proizvodimo, rečna korita se moraju urediti, drveće se mora saditi, na ovaj način se najlakše hladi zemlja, povećava se broj izvora, jer se podzemne vode podižu prema površini zemljine kore, takođe recikliranje se mora povećati. Za razliku od evropljana koji su morali da uvode zakone da bi svoj narod uveli u red, ljudi u mom okruženju vrlo lako menjaju svoje navike ukoliko im se obrazloži na kulturan način zašto nešto rade pogrešno. Međutim država mora poraditi na edukaciji stanovništva i snabdevanju i opremanju službi koje se bave zaštitom i održavanjem prirodnih dobara.

(четвртак, 03. окт 2019, 13:31) - anonymous [нерегистровани]

Pljačka a?

Sad će mnogi da preventivno kažu da "zeleni" samo žele finansije i lovu. Kako smo pametni samo, ma niko nas ne može natpametiti. Daleko ćemo dogurati sa takvim mentalitetom i razmišljanjem. Ustvari već smo daleko digurali.

Čudno je samo da su istima izgleda bolji ovi ne zeleni, tojest čadjavi plačkaši koji su u zadnjih 100+ godina upropastili našu jednu i jedinu planetu, tojest dom u zamenu za milijarde strpanih dolara u njihovim bankama, dvorcima i privatnim rajskim ostrvima. Ali to je ok je.. to je normalno.

(четвртак, 03. окт 2019, 12:55) - Coa [нерегистровани]

Porez

Sprema se zelena pljacka, tako da cemo mladog doktora sve cesce vidjati.

(четвртак, 03. окт 2019, 12:40) - anonymous [нерегистровани]

Tako je

U druguj polovini zadnje rečenice je sve rekao i tu leži i istina i spas. Samo vecini milijardera to ne ide u korist nikako. Proizvodjači nafte, gasa, uglja i ponajviše oružija kojem je to gorivo preko potrebno jednostavno ne kogu da nestanu tako lako.