Аранђеловац – у археолошким слојевима богато наслеђе

Све је више важних археолошких открића која допуњују историју Србије. Археолози Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду, у близини Аранђеловца, открили су цркву из периода средњовековне Србије. До сада непознату монументалну грађевину, већу од Грачанице, коју је подигао владар из лозе Немањића. Претпоставља се да је ту било и седиште Београдске епископије у 14. веку.

На локалитету Дворине, код Аранђеловца, археолози откривају нову страницу српске средњовековне историје. Црква дугачка 27, широка 14 метара, по димензијама, начину градње и украшавања превазилази владарке задужбине тог времена. Изграђена је почетком 14 века, украшена живописом великих мајстора.

„Највероватније једну овакву монументалну грађевину могао је подићи у време своје владавине Душан, можда је већ започео као краљ, а онда наставио као цар. Оно што је занимљиво, ова црква има припрату изједна зидану са бродом. Брод је осликан, припрата није осликана. Дакле нешто се догодило и ситуација најпре личи на оно време, када се са наглом смрћу цара Душана битно мењају историјске околности“, рекао је доц. др Дејан Радичевић, руководилац истраживања.

Изграђена је у српско-византијском стилу и до њеног открића, веровало се да такви храмови нису постојали на територији, тада северно пограничне српске држави. У археолошким слојевима, богато наслеђе.

„Имамо велики број фрагмената фресака које су биле у самој цркви и оне се сада све налазе у Народном музеју у Аранђеловцу, а најлепши, односно најбољи и највећи комади су конзервирани“, истакао је Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.

Масивни надгробни споменици, пронађени током ископавања, потврђују моћ и богатство покојника. Над рушевинама владарског храма касније је формирано гробље, названо маџарско.

„То гробље би могло да настане крајем 16. или почетком 17. века, знамо да је то гробље било овде у 18. веку и негде до половине 19. века“, рекао је Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Пожаревцу.

Следи доста посла за заштитаре, конзерваторе, архитекте, у откривању прецизнијих детаља раскошне грађевине. Аранђеловац и Србија добили су ново драгоцено сведачонство о до сада непознатој задужбини Немањића.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(субота, 05. окт 2019, 09:21) - Михаило [нерегистровани]

Историја

Да су наши учени Академици читали Милоша С. Милојевића знали би..ко ће још читати поготово Милојевића романтичара како они кажу..они знају само за Рим,досељавање Словена такозваних и Византију која се никад тако није звала...

(петак, 04. окт 2019, 18:16) - anonymous [нерегистровани]

Da

Pa to i rade.

(петак, 04. окт 2019, 16:38) - anonymous [нерегистровани]

Свака част археолозима на открићу

Било би добро сва археолошка открића на територији Србије која сведоче о српској историји и култури, уредити, оградити и самим тим претворити у туристичке знаменитости, како би наш народ, а и странци могли да се увере да итекако имамо чиме да се поносимо у својој историји.