Амброзија је светски проблем, не само наш

Амброзија важи за најопаснију, али и најдосаднију коровску биљку. На јавним местима сузбија се релативно успешно, али на плацевима у приватном власништу, где власници најчешће и не живе, проблем је много већи.

Биолошки факултет припрема стратегију за сузбијање амброзије у Београду у следећој деценији. Гост Јутарњег програма, професор Пеђа Јанаћковић напомиње да амброзије у Београду највише има на површинама које су слободне и запуштене.

„Амброзија је биљка која расте на отвореном и сувом простору и воли сунце. Највећи проблем је полен и најбољи начин сузбијања је да јој се не дозволи да цвета. То се може постићи косидбом, али је најбоље биљку потпуно ишчупати. Постоје и хемијска средства заштите, но она нису препоручљива јер и она утичу на екосистем и здравље људи“, напомиње професор Јанаћковић.

У последњих 50 година овај коров се проширио по целој Србији и више није проблем само пољопривредника, већ грађана, јер је све више алергичних људи на полен са озбиљним здравственим комликацијама.

Амброзија потиче из Северне Америке. Припада фамилији главочика и богата је хемијским супстанцама које, заједно са протеинима који се налазе у полену ове биљке, изазивају проблеме код људи, објашњава професор.  Стара је неких 60.000 година, а из Америке је дошла у Европу, негде, сматра се, у време Првог светског рата. У Европи је до тада постојала амброзија амаритија која се била одомаћила и није била толико опасна.

„После Другог светског рата је унета нова врста са семеном пшенице и семеном црвене детелине. Али, због промене климе, с обзиром на то да је амброузија врло инвазивна биљка која се брзо прилагођава, дошло је до њеног пренамножавања и освајања нових територија, напомиње професор Пеђа Јанићијевић са Биолошког факултета.

Професор наглашава да је амброзија светски проблем јер је овако инвазивне врсте јако тешко искоренити, али се, у сваком случају, може смањити количина полена у ваздуху тако што ћемо пре цветања сузбијати ову биљну врсту.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 11. дец 2019, 14:12) - anonymous [нерегистровани]

Lepota ambrozije

Kakav si ti čudnovetan cvetak mačko ne mogu da se koncentrišem na to śta govorite... grrrr lepota božija u pravom smislu te reči

(среда, 11. дец 2019, 12:08) - anonymous [нерегистровани]

.......

Iskorenili smo dinosauruse a ne mozemo ambrosiju. Dok farmaceutika bude profitirala naravno da ova a i druge stetocine nece biti iskorenjene.

(среда, 11. дец 2019, 12:07) - Stefan [нерегистровани]

1999

Ambrozija I Krpelji u Srbiji kreću da budu agresivni problem od 1999. Pogledajte ko je najviše eksperimentisao pre 1999 sa krpljima i ambrozijom pa mi posle kažite da sam lud..

A onda pogledajte otvaranje američkih baza širom evrope i porast količine ambrozije...