"Топ ган", па то је само копија једног потцењеног југословенског филма

Објављивање трејлера за наставак "Топ гана" прилика је да се подсетимо да је и СФРЈ имала војно-пропагандне филмове који су поделили судбину ЈНА коју су промовисали. Где је забрљао Маверик, па није постао адмирал и да ли је "Далеко Небо" односно "Far Sky" Стјепана Чикеша било узор Тонију Скоту.

Још док је Тони Скот, редитељ "Топ Гана", био жив, најављиван је наставак у ком ће Том Круз поново одиграти Меверика.

Причало се о разним заплетима а јако је дуго помињана идеја да ће нови филм говорити о ривалству пилота који су изучавали вештину блиске борбе и оператера који дејствују дроновима што је наравно сушта супротност у приступу ратовању, па можемо рећи и животу.

Додуше, блиска борба одавно баш и није у примени јер се користе ракете којима се противник гађа далеко изван визуелног контакта. 

Тони Скот је у међувремену починио самоубиство и наставак је на крају снимио један од Крузових "кућних" редитеља последњих година Џозеф Косински који се у тој плејади сарадника великог суперстара издвојио као визуелно надахнут стилиста код ког значајну улогу игра продукциони дизајн.

Нажалост, љубитељи првог "Топ Гана" а још више они који воле војну технику доживели су поприлично разочарање када су видели први трејлер за филм.

Наиме, у новом филму уместо неке нове моћне машине, Том Круз за почетак вози Ф-18, ловац који је некако био сматран слабијим адутом америчке ваздушне силе од Ф-14 којим је управљао код Тонија Скота.

Мада има на крају трејлера и један кадар у ком се види Ф-14, тај непревазиђени морнарички олд тајмер, класик који се налазио у само два ваздухопловства - америчком и - колико год то невероватно звучало - иранском, али главни терет Меверикових враголија подноси Ф-18.

Рекло би се да се поред Турске из пројекта Ф-35 повукао и Холивуд, чим се у овом филму који свакако треба да буде врхунски продукт америчког војно-забављачког комплекса определио за Ф-18.

Пре неколико година је Золтан Дани, човек који је оборио амерички Ф-117 био протагониста документарног филма "Други сусрет".

О њему још нема играног филма али верујем да ће нашу публику забавити чињеница да је ПВО Републике Српске у филму "Иза непријатељских линија" оборила управо Ф-18, за чијим је управљачем том приликом био Овен Вилсон.

Дакле, Ф-18 није баш на цени у Фабрици снова.

Међутим, војна аутентичност заправо никада није ни била кључни адут "Топ Гана".

Уосталом, у сцени завршне ваздушне битке амерички ловци бију битку са "совјетским" летелицама које глуми битно мањи и инфериорнији Ф-5, такође амерички авион који се ни у једном борбеном сценарију не би нашао насупрот Ф-14 нити личи на било који супарнички авион тог времена.

Оно што је "Топ Ган" учинило једним од најиконичнијих филмова осамдесетих и уз Иствудовог "Војничину" једним од најмоћнијих регрутних оружја америчких оружаних снага јесте харизма главних глумаца и кинестетичност Скотовог редитељског поступка. 

Летење борбеним авионима постаје врхунски аудио-визуелни доживљај, високоестетизован спој човека и машине који буди готово органску реакцију код гледалаца.

Сасвим сигурно да у наше време, већи број младића широм света и даље уписује Војну академију због овог филма него због неких објективних сазнања о томе шта их тамо чека.

Међутим, колико год то невероватно звучало, СФРЈ је добро препознала тренд који су започели "Војничина" и "Топ Ган" и покушала је током осамдесетих да изгради свој војнозабављачки комплекс.

"Далеко небо" је југословенски "Топ Ган" а "Најбољи" је југословенски "Војничина".

Преузимање узора је толико дословно да ови филмови говоре о истим родовима војске - "Далеко небо" о војном ваздухопловству а "Најбољи" о морнаричкој пешадији, потпуно идентично као филмови Тонија Скота и Клинта Иствуда.

Задржимо се међутим овом приликом на "Далеком небу".

Овај филм је режирао Стјепан Чикеш, специјалиста за документарне филмове о авијацији.

Заплет има дидактички и изразито пропагандни карактер - приказује Мацуру, младог пилота који лети на Мигу-21 и током драматичног лета почиње да се присећа како мајка није желела да га пусти у пилотску школу јер му је отац погинуо као пилот ЈНА.

Сећа се школовања где је био под великим притиском јер је сећање на његовог оца било још увек веома живо међу инструкторима, а нарочито код породичног пријатеља потпуковника који га подвргава разним сложеним проверама не би ли му сломио вољу.

Сличну породичну ситуацију има и Меверик, чији је отац страдао у Вијетнамском рату као пилот и који успева да упадне у разне конфлите са наставницима док покушава да изађе из очеве сенке.

Међу наставницима такође среће очеве пријатеље и са њима се суочава са траумом тог губитка.

Исто тако, и Чикешов и Скотов јунак су адреналински овисници, љубитељи опасности и екстремних ситуација.

Пре него што ове невероватне сличности припишемо жељи југословенских филмаџија и официра задужених за пропаганду да дословно препишу амерички узор - напоменимо - "Далеко небо" је изашло 1982. године а "Топ Ган" 1986.!

Дакле, једино је "Топ Ган" могао бити копија "Далеког неба" а не обрнуто.

Зашто "Далеко небо" данас није популарнији филм?

Па нажалост, зато што је продуцент "Топ Гана" Дон Симпсон ипак много боље држао прст на пулсу младе публике од пропагандиста из ЈНА.

За разлику од Стјепана Чикеша који је са слично постављеним карактерима као у "Топ Гану" на крају снимио нешто што "маторци" мисле да млади "треба" да гледају, Симпсон и Скот су снимили нешто што млади заиста желе да гледају.

Њихов приказ летења и војне акције, као и пилотске свакодневице је напросто секси, одвија се на звучној слици сачињеној од врхунских поп песама које је усмеравао Ђорђо Мородер и инструменталне пратње коју је изградио Харалд Фалтермајер, један од кључних композитора који је обликовао израз савремене музике и његов најбољи ученик.

"Далеко небо" носи у себи наивност и ригидност војног система у коме је настао, премда је те 1982. године југословенски филм био далеко "несташнији" него што је Чикеш желео да покаже.

Међутим, уместо да за тај посао узму ауторе који су тада били у директном додиру са популарном културом младих и да сниме нешто што ће диктирати трендове, направљен је филм који може да потпише неки војни апаратчик.

Југословенска популарна култура је парадоксално тада имала ресурсе у домену музике, дизајна, моде да изнедри знатно ефектнији филм, но то се није десило.

На филму "Најбољи" који је изашао 1989. године, исправљене су неке од грешака.

Ангажован је динамичан хрватски редитељ Дејан Шорак а сценарио је писао Синиша Ковачевић, можда и највештији сценаристички хроничар живота у ЈНА, потписник култне телевизијске драме "Свечана обавеза".

"Најбољи" је међутим изашао када већ Југославији није било спаса и није могла да заживи та слика југословенске модерне у којој млади официр на путу од Београда до Требиња силно гази свог "југа", остављајући за собом своју гламурозну девојку, као што је Пит Мичел Меверик давао гас на мотору.

Главни глумац Вицко Руић такође није био калибар младог Тома Круза и све је то допринело да овај много боље спакован пропагандни рад такође остане на маргинама наше кинематографије.

"Топ Ган" стиже у биоскопе идућег лета. Надајмо се да се неће свести само на злоупотребу наше носталгије.

И што је још важније, надајмо се да Том Круз у међувремену није старећи постао оно што су били југословенски апаратчици.

Сигуран сам да у рукама доброг редитеља, филм овог типа може да нас бар на пар сати измести из оних 78 дана током којих смо се налазили са друге стране пилотске палице, али не бежим од тога да можда више никада нећемо моћи да уживамо у таквом филму као тада.

Трејлер за нови "Топ Ган" изашао је 18. јула ове године.

Истог дана у околини Ечке срушио се тренажни авион Злин регистрације YU-CDG који смо могли видети у филму "Далеко небо".

Док се Меверикова пустоловина наставља, истовремено полако нестају и последњи делови света који је констиусао филм "Далеко небо", од пилотске школе у Мостару па надаље све до самих апарата које смо гледали на екрану.

А што се Ф-18 тиче, треба да будемо безбрижни. Ако су они у "Топ Гану" 2020. године, онда половни Мигови-29 нису уопште били лоша инвестиција.

 

број коментара 12 Пошаљи коментар
(уторак, 23. јул 2019, 15:48) - anonymousTO3A [нерегистровани]

PILOT IZ M.B.

Kako se zove pilot borbenih aviona, rodom iz Marinkove bare?
Odgovor: TOPGANci!

(понедељак, 22. јул 2019, 21:00) - aleksandar radić [нерегистровани]

komparacija f-18 vs mig-29

Objavljeno 18. aprila u Business Insideru -

"In the late 1980s and early 1990s, the MiG-29 Fulcrum and the F/A-18 Hornet had plenty of opportunities to go head-to-head.

There was the ever-present possibility of the Cold War turning hot, a potential meeting during Desert Storm, and again, an opportunity to clash over the Balkans. Even today, deployed carriers operate Hornets while several potential adversaries (like Syria, Iran, and North Korea) have Fulcrums in service.

This, of course, begs the question — which plane would win a dogfight? Let's take a closer look at each.

Let's start this off with a look at the F/A-18 Hornet. According to aviation historian Joe Baugher, the Navy was looking for a plane to replace the F-4 Phantom and the A-7 Corsair in Navy and Marine Corps service. As a result, they got a very versatile plane - one that could help protect carriers from attacking Backfires, yet still carry out strike missions.

The baseline F/A-18 Hornets have a top speed of 1,190 miles per hour, an unrefueled range of 1,243 miles, and are armed with an M61 Vulcan cannon and a wide variety of air-to-ground weapons. Additionally, Hornets are typically armed with AIM-9 Sidewinder, AIM-7 Sparrow, and AIM-120 AMRAAM missiles.

The Hornet is a very versatile plane that has seen action across the globe, from Libya to the War on Terror.
MiG 29 FulcrumA Russian air force Mikoyan-Gurevich MiG-29S.Via Wikimedia Commons

The MiG-29 Fulcrum, on the other hand, was one of two planes designed for fighting NATO planes for control of the air. The Fulcrum entered service in 1982 and was intended to be complemented by the Su-27 Flanker. The plane earned a bit of fame by playing an important role in Tom Clancy's "Red Storm Rising" and Dale Brown's "Flight of the Old Dog."

The MiG-29 has a higher top speed of 1,519 miles per hour, but a lower unrefueled range of 889 miles. It has a 30mm cannon, and primarily carries the AA-10 Alamo and AA-11 Archer air-to-air missiles. Over time, the Fulcrum has evolved to carry some air-to-surface weapons, including bombs and missiles.

So, which of these planes would win in combat? The Fulcrum's speed and the power of the AA-11 Archer would give it an advantage in a close-in dogfight. The problem, though, is getting close enough for that dogfight.

The Hornet offers its pilot better situational awareness through hands on throttle-and-stick (HOTAS) controls and advanced avionics. In a deadly duel where any single mistake can be fatal, being prepared is key.

As always, it depends on which plane's fight is fought and how good the pilots are."

Dakle nije Mig-29 toliko slabiji ako bi došlo do letačkog duela. Amerikanci naravno imaju opštu logistiku da do njega ne dođe.

(понедељак, 22. јул 2019, 17:31) - anonymous [нерегистровани]

e moj autore

Za sve koji i dalje misle na F14 Tomket i zele da je i danas relevantan (razumem ih sve, avion je predivan) - taj avion se danas vise ne koristi, jedino ga koristi Iran i to avione koji nisu odrzavani, nego zato sto su pod sankcijama pa koriste sta imaju dok tockovi ne poispadaju. Ziv nam bio F-14 za vecnost u nasim srcima, ali on je davna proslost u 2019. godini. Ne mora da vam se svidja, ali avion je otisao u istoriju, potrazite na netu kada je bio poslednji let ovog divnog aviona. A pricati da su danasnji avioni americke mornarice (konkretno sve varijante F-18) je bazirano na fikciji i zeljama a ne na stvarnosti.

(понедељак, 22. јул 2019, 15:06) - anonymous [нерегистровани]

Комедија

Текст је заиста урнебесан. Прво, тешко да је Холивуд заиста копирао трећеразредни филм који је режирао неки апаратчик КПЈ. Друго, да ли је аутор ЗАИСТА упоредио Ф-18 Суперхорнет са МиГ-29 које смо ми купили од Русије? Ф-18 је један од најбоље урађених модерних авиона, који ће моћи још годинама да се користи и користи га светска војна сила број 1- САД. Да је МиГ-29 пандан Ф-18ици, руско војно ваздухопловство би га и даље користило, машине које смо ми купили су расходоване, јер су Руси већ прешли на моћноје машине - СУ30МК, СУ33 и СУ35 (највише, о новом СУ50 да не говорим). Ти авиони су пандан Ф18 суперхорнету, какав црни МиГ-29, не будите смешни. Пандан авиону МиГ-29 је авион којим је "Маверик" пилотирао у прошлом Топ Гану- Ф-14 Томкет, који је данас већ мало превазиђен (САД га више не користе), што је случај и са МиГ-29. Ајде будите мало реални.

(понедељак, 22. јул 2019, 15:00) - anonymous [нерегистровани]

@Хвата на носталгију

У супериорност Американаца верују само они који се разумеју у политику, економију и наоружање. Ти то очигледно ниси.

(недеља, 21. јул 2019, 02:16) - anonymous [нерегистровани]

info

Naročito najnovija verzija, superhornet.
To je fantastičan avion jedan od najboljih ako ne i najbolji na svetu trenutno. Bilo je nekih želja sa naše strane pre desetak godina..ali to je naučna fantastika.

(субота, 20. јул 2019, 23:47) - anonymous [нерегистровани]

To

je gubitnik na konkursu LWF kojeg je vaskrsla mornarica da bi se izvuklo jos para!

(субота, 20. јул 2019, 20:04) - Саша [нерегистровани]

Одличан чланак

А Партизанска ескадрила?

(субота, 20. јул 2019, 09:19) - anonymous [нерегистровани]

Хвата на носталгију

Дабоме да хватају на носталгију. Цео Холивуд су само наставци и римејкови. Чуди ме да Маверик није имао и операцију промене пола! А да не говоримо о теми.... "Супериорни Американци" не знам ко још верује у то, осим наравно Американаца!

(субота, 20. јул 2019, 08:42) - autor [нерегистровани]

ODGOVOR

Raspitao sam se.