„Нови талас“ – последњи сан Југославије

Креативност, побуна, слобода, урбани дух, све то било је резервисано за „Нови талас“ – музички правац и културни покрет који је размрдао уметничку сцену ондашње Југославије. На Факултету драмских уметности у Београду обелeжавање 40 година од настанка „Новог таласа“ започето је трибином чији су актери били управо неки од стваралаца овог покрета.

Пресудан утицај на стварање југословенског Новог таласа имао је панк који је већ крајем седамдесетих освојио Запад. Нови талас је обележио читаву једну генерацију и, како многи сматрају, највише приближио Београд, Загреб и Љубљану.

„То је била једна политички флагрантне поруке, као што су Крокодили долазе, или Моје су небо везали жицом, или Ја носим пластично одело и пластика је моја храна. Тако да су то биле панк поруке које су биле и те како важне и много значиле“, подсећа професор Факултета драмских уметности, др Александар С. Јанковић.

„Практично то је био покрет први пут у музичком свету бивше Југославије где бендови нису морали да буду нарочито музички надарени, талентовани и увежбани, него је више била у питању нека врста енергије и воље да се нешто покаже, да се на неки начин израз неки унутрашњи бунт или љубав према свету“, сматра писац и музичар, Владимир Ђурић.

„Не верујем да смо онда када смо почињали тиме да се бавимо били свесни тога да ће то бити ствар која ће бити у нашим животима највреднија, у духу онога што значи, нека врста сталног освајања слободе и да је он и даље присутан. Песме из тог периода су и данас присутне у ситуацијама када је на неки начин угрожена слобода“, каже некадашњи члан групе „ВИС Идоли“, Срђан Шапер.

Нови талас био је више од музичког правца на филму и телевизији, у књижевности и сликарству подстакао је нове вредности, идеје и естетику.

„Књижара у Цетињској је била место где су се скупљали људи из различитих области уметности. Све је било алтернативно. Ми смо сви живели заједно и ми смо имали наш свет на телевизији, имали смо неке који су нам били конкуренти, имали смо зашта да се боримо“, напомиње редитељ Бранимир Димитријевић.

Убрзо после настанка Нови талас је добио култни статус у југословенској историји музике и културе и можда се са правом назива „последњим сном Југославије“.

број коментара 0 Пошаљи коментар