Електрични оргазам - бенд који је обележио историју рок сцене

Чувени новоталасни бенд Електрични оргазам слави четрдесет година рада. Серијом концерата по региону, од којих је београдски заказан у Комбанк дворани за 19. март, Електрични оргазам ће целе 2020. године славити несвакидашњи јубилеј у светским оквирима.

Бенд Електрични оргазам, слави 40 година, а лидер групе Срђан Гојковић Гиле говорио је о хапшењу у Нишу, социјалистичкој омладини, распаду СФРЈ, железничкој станици у Загребу... у београдској кафани „Морнар“, где је 13. јануара 1980. године са пријатељима оформио састав који је обележио историју југословенске рок сцене.

Бенд су у кафани „Морнар“ основали Гиле, Љуба и Јовец након концерта групе Леб и сол у тадашњем Дому синдиката, а садашњој Комбанк дворани.

За столом у кафани „Морнар" у моменту настајања групе са поменутим члановима бенда седела је телевизијска звезда Дубравка Дуца Марковић.

Електрични оргазам се после 40 година враћа у Комбанк дворану, на место у којем је све почело, а Гиле у кафани „Морнар“, за Танјуг каже да није очекивао да ће четири деценије касније седети на истом месту као лидер бенда којем је те хладне београдске ноћи дао име.

„Чекали смо конобара који није желео да нас угости, па је Јовец написао прву песму Електричног оргазма 'Конобар нас мрзи'. Елетрични оргазам је замишљен као бенд за једно вече. Имали смо групу која се звала Хипнотисано пиле у којој сам био бубњар, а Јовец гитариста, па нам је требала предгрупа за наступ.

Дошли смо на идеју да заменимо места и изађемо на сцену као предгрупа то вече, али публика нам је показала да је живот оно што нам се деси док правимо планове, 'откинула' је на Електрични оргазам, и после тог концерта имали смо нови главни бенд“, рекао је Гиле.

У атмосфери прослава Социјалистичке омладине СФРЈ, ангажовани панк-рок бенд као што је био Електрични оргазам, није увек био добро примљен.

Бенд је кренуо на турнеју по радним акцијама, свирајући пред вредним омладинцима широм бивше СФРЈ, у организацији београдског Дома омладине.

„Били смо на промо турнеји албума 'Лишће прекрива Лисабон', када је стигао позив за наступе на радним акцијама. Било је то добро за нас, јер смо коначно искорачили из великих градова као што су Београд, Нови Сад, Загреб... Било је шокантно и за нас и за публику. Нити су омладинци били спремни за нашу музику и наступ, нити смо ми били спремни за ту врсту публике. У Нишу нас је један омладинац гађао камењем и земљом и на крају сам сишао са позорнице и потукао се с њим. Наша турнеја по радним акцијама завршила се мојим хапшењем у Нишу. Пустли су ме након пола сата јер је полиција утврдила шта се дешавало“, сећа се Гиле.

У анализи околности у којима је бенд настао и деловао на самом почетку, Гиле се враћа у 1968. годину када је након студентских демонстрација Тито практично предао младима Студентски културни центар (СКЦ) у Београду.

„У структуре Социјалистичке омладине Југославије ушли су неки људи који пре тог момента никако не би били подобни за места на којима се било шта процењује и одлучује. Мома Рајин и Небојша Пајкић су почели да афирмишу концепте и протагонисте који су се њима допадали. Шарло акробата и Електрични оргазам су вежбали у подруму СКЦ-а и тада је практично почео Нови талас. Била је то уз Идоле на сцени СКЦ-а, 'лансирна рампа' за Нови талас. Имали смо среће да су људи као што су Мома Рајин, историчар уметности, и Небојша Пајкић, професор драматургије добили прилику да одлучују о било чему“, истакао  је Гиле.

О фамозној атмосфери на кућним журкама у Београду Гиле прича да су биле резултат освајања нових културних правила која нигде у граду нису важила.

Дом омладине је био тада много конзервативније место него што је то био СКЦ. У издавачкој кући ПГП РТС су нас терали да променимо име бенда и текстове песама 'Крокодили долазе' и 'Небо', па смо отишли у Загреб да снимимо албум“, напомиње фронтмен групе.

Додао је да су пријатељства склопљена на фестивалу у Суботици 1981. године одредила авангардну музичку сцену у Југославији, јер су се сусрели београдски и загребачки новоталасни бендови.

„Срели смо се са члановима бендова Хаустор и Филм, и препознали као аутсајдери који покушавају да промене музичку сцену. Спавао сам код родитеља Дарка Рундека, он код мене у Београду. Та пријатељства трају и данас“, истакао је Гиле.

Грађански рат и распад, Југославије, како каже, били су највећи изазови у 40 година трајања Електричног оргазма.

„У том периоду су нас врло брзо угурали у неки гето. Нигде нисмо могли да свирамо осим у Србији и помало у Македонији. Захваљући концертима по неким селима у Македонији, Електрични оргазам је преживео 1992. и 1993. годину. Добијали смо далеко боље хонораре у Кавадарцима него у Нишу, јер је економска ситуација у Македонији била стабилна. Био је то тежак период. Влада Дивљан је отишао у Аустралију, Која у Лондон... У Београду су остали Екатарина Велика, Партибрејскерси и Електрични оргазам“, напомиње фронтмен групе.

Додаје и да је публика тих бендова напуштала Србију и Београд са почетком распада Југославије.

Електрични оргазам је био међу првим бендовима који су се вратили у градове широм некадашње Југославије након распада земље.

„После десет година вратили смо се у Загреб, у време када смо у Србији били на незваничним црним листама у свим медијима. Ишли смо возом у Загреб и на Железничкој станици су нас сачекале бројне телевизијске екипе. Мислили смо да очекују неког политичара, али они су чекали баш Електрични оргазам“,сећа се Гиле.

Признаје да се у ових 40 година трудио да делује као Дејвид Боуви или Битлси.

„Баш као и они, желео сам да сваки нови албум Електричног оргазма има нови концепт. Било нам је важно да увек кренемо испочетка, а зато смо ваљда преживели све“, рекао је Гиле.

Он верује да у овом моменту неки клинци на друштвеним мрежама или преко Вајбера договарају формирање неког авангардног електро-рок бенда у Србији.

„Све се променило у ових 40 година. Технологија и појава интернета учинили су информације доступним. Тешко је неким младим људима да одаберу правац јер морају да буду у оквиру неког жанра, да личе на некога да би снимали“, закључио је Срђан Гојковић Гиле.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 19. јан 2020, 20:47) - anonymous [нерегистровани]

Energija

Gledao sam ih pre 3-4 godine u Donu omladine. Kakva svirka, koja energija, kao da su tek počeli. Innstitucija srpskog roka. Nije mala stvar za bilo šta da traje 40 godina.
Šteta što na ovu vest nema reakcija a na neke banalnosti pregršt. To valjda i odslikava moralno posrnuće naroda u Srbiji...