Билборд у ташни!

Женска торба, рекао би нежнији пол, никада није довољно велика. Свашта стане у њу – новчаник, кључеви, шминка... Међутим, постоје две жене које су, веровали или не, успеле билборд да ставе у ташну!

Од реклама за банке, компаније и храну са билборда сишле су у малу радионицу међу веште руке Иванке и Јованке. Оно што би неко бацио претвориле су у користан модни детаљ.

„Свест наших људи, што се тиче рециклаже је на изузетно ниском нивоу, што ја кажем и испод нуле јер сви мисле да је рециклажа отпад. Јесте то, али то је поновна употреба материјала, ми смо један материјал који је користио за рекламу неке компаније применили тако што од њега правимо разне употребне предмете који су и опрани, чисти, а наш је дизајн“, прича Иванка Стаменовић Грујаковић.

Праве и фасцикле, новчанике, шешире. У иностранству би, кажу, зарађивале много више, због еколошке свести. Овде, за сада, није велико интересовање. Зато су и цене, објашњавају, пристојне – новчаник нешто више од 300 динара, док најскупља ташна кошта 4.000 динара.

Јованка Брујић објашњава процес настанка њихових производа: „Прво оперемо билборд, онда имамо шаблоне. Одређени шаблон кројимо и онда настављамо да шијемо“.

„Још ниједном нам се није десило за осам и по година, ево девета година ће још мало да смо направили једну исту торбу. Модел буде исти, али торба није иста, свака торба је уникатна тако да ниједна жена не мора да се плаши да ће бити две исте торбе негде на неком дешавању“, истакла је Иванка.

Пре него што су покренуле Удружење „Еко бег“, обе су се бавиле шивењем и кројењем. Иванка је радила као текстилни дизајнер, а после и као графички. Јованка је била запослена у некада познатом текстилном предузећу „22. децембар“.

Када су остале без посла, пружила им се прилика да направе прву радионицу на Балкану за производњу торби од билборда.

„Прво наше породице нису веровале у то, сви су мислили да смо ми, да не кажем, луде што се тиме бавимо, међутим ми смо ово јако озбиљно схватиле, схватиле смо да смо јединствене да смо једине на Балкану које се бавимо овом врстом рециклаже. Раније смо биле пете сада смо друге у Европи у овој врсти рециклаже“, нагласила је Иванка.

На почетку их је било девет. Сада само две. Кажу да људи у данашње време очекују да брзо зараде новац, немају стрпљења да улажу у себе и у посао. А без тога, додају, нема доброг бизниса. С обзиром на то да се у њиховом атељеу налази шест шиваћих машина, од којих четири нису заузете, радо би прихватиле помоћ.

број коментара 0 пошаљи коментар