Преминуо оперски певач Велизар Максимовић

Дугогодишњи члан Опере Народног позоришта у Београду, бас Велизар Макса Максимовић, преминуо је у 85. години живота и биће сахрањен сутра на Новом гробљу, саопштио је данас национални театар.

Максимовић, рођен 1933. године у Бадовинцима, у Мачви, током каријере остварио је веома запажене улоге, нарочито у остварењима италијанског репертоара, од којих се посебно издваја Жорж Жермон, у Вердијевој Травијати, са 132 наступа.

Публика га памти и као Грофа Луну у Трубадуру, Риголета у Риголету, Амонасра у Аиди, Фигара у Севиљском берберину, Белкореа у Љубавном напитку, Тонија у Пајацима...

Певао је и у представама Фауст, Кармен, Шпански рат, Јулије Цезар, Чаробна фрула, Кармина бурана, Борис Годунов, Пикова дама, Иван Грозни, Каћа Кабанова, Продана невеста, Коштана, Еро с онога свијета, Покондирена тиква, Горски вијенац.

Стални члан Опере Народног позоришта у Београду постао је 1. септембра 1965. године.

Пензионисан је на крају сезоне 1990/1991 и после тога наставио је још пуних 16 година да пева као хонорарни сарадник.

Последњи наступ на матичној сцени имао је 25. јануара прошле године.

Иако пре тога пуну деценију није отпевао ниједну улогу, без размишљања је прихватио позив дирекције Опере да, „у последњем тренутку“, уместо колеге који се разболео, наступи као слуга Беноа у Пучинијевим Боемима.

Освојио је многобројне награде међу којима се посебно издвајају Трећа награда младих југословенских певача (Загреб 1959), Прва награда младих југословенских певача (Београд 1961/1962), Награда за бас (Вервије у Белгији 1961/1962), две позоришне награде за оперу Моћ судбине (Фра Мелитоне) и Чаробна фрула (Папагено), Повеља Народног позоришта 1990. године...

Деценију и по успешно се бавио и педагошким радом у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 17. феб 2018, 08:39)
Поштовалац [нерегистровани]

Покој души

Вјечнаја памјат великом српском оперском певачу.