Гандијева унука верује да у Србији живи нада

Србија има велики потенцијал за мир и ово је друштво у којем живи нада, каже за Танјуг Тара Ганди Батачарџи, унука Махатме Гандија, сумирајући своје утиске током вишедневне посете Београду.

Гандијева унука је у Србију дошла на позив министра спољних послова Ивице Дачића, да би представила своју књигу Сећања на једно изузетно доба.

„Срећна сам што могу да видим овај део света. Југославија нас је као земља увек инспирисала“, наглашава Тара Ганди и додаје да је за њу част што је у посети Србији где, како примећује, постоји велико интересовање за њеног деду.

„Сваког тренутка схватам колико је велика привилегија бити овде. Осећам се веома добро посматрајћи људе, зграде, историју. Ово је друштво у коме живи нада. Друштво које веома осећа вибрације наде. То особи као што сам ја даје велику наду у здраву будућности“, каже гошћа из Индије.

Тара Ганди истиче да је у Србији приметила потенцијал мира, а не насиља и поред тога што смо имали прошлост пуну сукоба, страха, и неразумевања.

Свој животни мото описује као потрагу за сопственом истином. Мисли да свет трага за Махатма Гандијем, да је дошло до глобализације Гандија, и он одавно више не припада само Индији већ човечанству и целом свету.

„У позним годинама сам открила да је начин да се стигне до Гандија да се открије сопствена истина. Ако тражите Гандија нећета га наћи, али ако тражите своју истину наћи ћете Гандија. Моја потрага је моја истина“, наглашава Тара Ганди.

Једини начин да се пронађе унутрашњи мир у турбулентним временима је, како додаје, да се слуша глас своје савести. Такође, сматра да треба учити младе да су и они одговорни за сутрашњицу, јер нема краћег начина да се стигне до боље будућности.

Деца и млади треба да се хране самилошћу, разумевањем и истином, а не мржњом и осветом. Треба да науче да слушају свој унутрашњи глас.

За своју књигу каже да представља прикупљене мисли и сећања на деду који је убијен када је она имала 14 година. Желела је да пренесе деци, унуцима и студентима своју причу и веома је срећна што то људе интересује.

Скреће пажњу и на то да Махатма не би био то што јесте без подршке породице. Он је сматрао да је највећа стваралачка снага на земљи снага мајчинске љубави, а та снага је у сваком бићу и животу и ако се она преноси насиља ће бити све мање.

Тара Ганди је у Београд дошла у пратњи сина, Винајака Батачарџиа који је урадио међународно издање и превод њене књиге.

Винајак Батачарџи, за Танјуг, објашњава да књига није водич ка спиритуалности, већ покушај да се покаже да Ганди, иако духовни лидер, није био фикција, већ стварност, право људско биће које је радило праве ствари.

„Успомене моје мајке јачају ту реалност и преносе ту поруку. Један веома важан аспект књиге је да се његовој веома важној и дубокој филозофији да људска димензија. Та филозофија и спиритуалност су на крају кајрева људски, јер потичу од људског ума“, закључује Батачарџи.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 07. апр 2019, 17:41) - Milorad [нерегистровани]

Kultura

Da nam je car Dušan duže poživeo možda bismo danas bili srećniji narod.Danas smo u situaciji da nam međunarodna zajednica sve određuje.Najbolje je biti svoj gospodar.Kao mala država Srbija mora da sluša moćnije države.Nikada mi Srbi nećemo prežaliti što nismo velika država.Moramo i kulturu da menjamo da bismo opstali kao narod. Gandijevskom metodom borbe danas se ne može puno postići u politici.

(недеља, 07. апр 2019, 17:17) - anonymous [нерегистровани]

nada umire poslednja - sanjajmo koga briga za zivot

Nama je samo nada i ostala, kada nam je stvarnost u kojoj stvarno zivimo previse ruzna.