Овако се тренира мозак!

Умор, непажња, досада, чести су разлози за лоше резултате и недисциплину ученика на часу. Трагајући за решењем како да мотивише ђаке да активније прате наставу - Прва обреновачка основна школа спроводи радионице са вежбама за бољу концентрацију. Реч је о методу који су осмислили 80-тих година немачки научници. Циљ је максимално развијање менталних способности, њеховог очувања што је и својеврсна превенција од деменције у позним годинама.

Као што пре сваког спортског тренинга треба најпре загрејати мишиће тако се морамо припремити и за сваку појачану менталну активност, каже тренер менталног активирања Сања Црљен, која је вежбе прво представила наставницима, а потом радила са децом.

„Тренирамо две основне компоненте радне меморије, а то су брзина прераде информација у мозгу и распон краткорочне меморије. Можете, узети у новинама један мали чланак и рећи себи прецртај свако мало 'е' најбрже што можеш и преброј истовремено колико си их пронашао“, каже Сања Црљен.

За вежбе није потребно посебно предзнање и деца их лепо прихватају.

„Овде има једна вежбица, ту пишу боје, али обојене су другом бојом. Не треба ми да читамо ту реч него треба да читамо боју којом је обојена реч. Овде пише жута, а треба да читамо црна“, објашњава Симона Милутиновић, ученица трећег разреда Прве обреновачке основне школе.

„На овом папиру је један задатак, ту треба да пратимо бројеве од један до 70 а онда треба да пратимо бројеве од 70 до један уназад, али треба да пратимо само очима не са оловком и треба да радимо најбрже што можемо“, истиче Јања Миљић,такође ученица трећег разреда.

Вежбе попут ових деца су радила две недеље, свакодневно, пет минута на почетку првог часа и пет минута после великог одмора јер им је пажња тада обично била смањена.

„Мој утисак као учитеља је да су веома занимљиве, да се могу примењивати на свим врстама часова и да, како су деци допадљиве, они нису ни свесни играју се а подижу свој ниво будности и концентрације“, сматра учитељица Весна Крстић.

Радионице су за сада организоване само за децу трећег разреда, али су за њих заинтересовани и ђаци старијих разреда, због обимног градива и предмета, попут хемије, које теже савлађују.

број коментара 5 пошаљи коментар
(среда, 03. јан 2018, 11:54)
anonymous [нерегистровани]

I šta s tim?

Vežbice za koncentraciju? Tačno, ima ih na internetu koliko ti duša želi. U osamdesetima nije bilo interneta, zar ne? Danas te vežbice mogu da prekrate vreme u gradskom prevozu i nema nikakve potrebe da se predstavljaju kao neko posebno dostignuće. Da ne pominjem da se neke starinske igrice zasnivaju na sličnim postavkama. Ne radi se o tim vežbicama. Radi se o tome da trgovanje takvim stvarima danas uopšte nije korektno.

(уторак, 02. јан 2018, 23:33)
anonymous [нерегистровани]

Odlucno ipak

Zasto negativno a oriori pobogu ljudi!!!!Vezbice za incetraciju!Dobrodosle i re kako!Super su ne samo za decu vec i staruje. Rutina ubija mozak. Umesto sto kritikujete vezbajte!

(уторак, 02. јан 2018, 17:13)
anonymous [нерегистровани]

Super

Dete kaže sedamdeset, a ta treneka doda - evra.

(уторак, 02. јан 2018, 17:09)
anonymous [нерегистровани]

.

O, sramoto, ima li te!? Pa ovo kao da je iz Alana Forda izašlo: "тренер менталног активирања"... Dosta više s tim glupostima. Jedino što je potrebno školi i osnovnoj i srednjoj, jeste motivisan učenik. A do motiva se ne dolazi tim glupostima, nego dobrim stanjem u društvu. Iz osamdesetih? O, ljudi moji...

(уторак, 02. јан 2018, 13:05)
anonymous [нерегистровани]

odlično


Poremećaj pažnje je danas sve češći kod moderne dece zbog načina života i uticaja računara i pametnih telefona. Iz tog razloga podržavam ovakve metode pojačanja pažnje jer je deci školskog uzrasta pomoć neophodna kako bi maksimalno iskoristila svoje kapacitete i napredovala.
U moje vreme toga nije bilo, niko nam nije govorio kako treba učiti niti kako utvrđivati i koristiti naučeno gradivo, sve smo to morali sami saznati, mnogi moji vršnjaci nisu ni završili škole jer nisu znali kako da uče. Pored toga je jako važno deci pokazati primenu onoga što uče,naročito iz prirodnih nauka kao što su matematika fizika i hemija. Kroz realne primere koji će podstaći decu da razmišljaju kreativno i upotrebljavaju stečeno znanje, ona će se osposobiti i da unaprede svoje znanje.
Obrazovanje treba da bude efikasno, da bude alat kojim će se deca služiti kad odrastu i započnu svoj život, a ne kao do sad da se gomilaju podaci koji nikome realno ne mogu doneti korist.
Kod društvenih nauka situacija je slična,pamte se datumi i događaji iz istorije bez konteksta, samo kao podaci koji nikome ne donose korist, umesto da pripreme mlade ljude za učešće u društvu i da se uče na greškama svojih predaka da ih nebi ponovili.
Moderni metodi sticanja znanja i efikasna nauka nam je potrebna za moderno vreme!