Ко хоће, а ко може да једе у ресторанима здраве хране

Иако је током последње две деценије био један од најпознатијих телевизијских кувара на свету, препознатљив по здравим оброцима и власник више десетина ресторана, британац Џејми Оливер недавно је банкротирао. Гастрокритичари кажу да је један од узрока велика конкуренција. РТС је проверавао какво је интересовање за ресторанима здраве хране у Србији.

Број ресторана здраве хране у нашој земљи се готово сваког дана повећава, а и у понуди стандардних ресторана се све чешће налазе одељци са здравим оброцима.

Када је пре осам година отворен први „Фит бар“ ресторан у престоници био је међу реткима. Данас „Фит бар“ има још два ресторана.

„Наш ресторан у центру града посећује велики број туриста, који су прилично изненађени јер не очекују тако нешто у земљи сарме и роштиља, али нпр. највећи број корисника наших услуга било у ресторану или достави су људи који раде у великим фирмама, као и они који се професионално или рекреативно баве спортом или једноставно желе да воде рачуна о томе шта једу“, наводи Сања Милорадовић из „Фит бара“.

Због промене радног времена све већи број људи је приморан да се храни ван куће. Зато су и најчешћи потраживачи здравих оброка запослени. То су још пре четири године препознали Марија Стојановски и њен супруг, када су покренили кетеринг здравих и веганских оброка „Тика така кетеринг“.

„Интересовање је све веће годинама, нарочито међу запосленим људима који увиђају да им здрава храна даје више енргије, затим да позитивно делује на когнитивне функције, на продуктивност у послу и опште стање. Занимљиво је да је све више припадника јачег пола међу нашим клијентима, што значи да се разбијају предрасуде да ова храна није довољно калорична или да ће на крају можда остати гладни“, каже Марија.

Интересовању за здраву храну допринеле су и друштвене мреже на којима и бројне познате личности промовишу такву исхрану, али и телевизијске емисије и чланци у новинама. Ипак, оно по чему је оваква исхрана препознатљива јесте то што из новчаника треба издвојити више новца.

„Велики број људи је заинтересован да се храни здраво и желео би да у понуди ресторана постоји јасно истакнут мени здравих оброка и тематски ресторани по питању здраве хране. Међутим, њихова информисаност је на ниском нивоу, а јавља се још један проблем – а то је да истраживања показују да је веома мали проценат људи у могућности заправо да приушти себи једном недељно одласке у ресторане“, указује пофесорка на Универзитету „Сингидунум“, Наташа Килибарда.

Поред способности да атрактивним, здравим јеловником привуче госте, успешност ресторана зависи и од других фактора – хигијене, амбијента, љубазности конобара.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(понедељак, 10. јун 2019, 19:56) - anonymous [нерегистровани]

Sreća moja

... Pa ne znam niti jedan restoran zdrave hrane!

(понедељак, 10. јун 2019, 13:38) - anonymous [нерегистровани]

marketing

"zdrava hrana" je marketinški projekat, isto kao i "organska hrana". Ne postoji neorganska hrana. a isto tako zameniti pojam zdrava ishrana pojmom zdrava hrana je marketinška šarena laža. Naravno ne kažem da ne postoji nezdrava hrana. U čuvenim brendiranim kućama brze hrane ne bih ni vodu popio. Ako je neko baš ogladneo neće mu ništa biti od jednog takvog hamburgera, Ali da to bude način ishrane - bože sačuvaj.
Organizam uravnotežava svoje resurse, ako je i ishrana uravnotežena i raznovrsna. I eto definicije zdrava ishrana. Dobar komad slanine je nešto nad čiime će se svi zgroziti, ali komad slanine sa glavicom luka i lepim prirodnim paradajzom... e to je druga priča.
A marketing i mediji mogu sve. Tako se oblikuje kolektivna svest. Frapiralo me je kada sam lično video da je na primer većina amerikanaca duboko ubeđena da će ukoliko pojedu parče slanine koliko do popodne doživeti srčani udar i završiti u bolnici. Ali će uporno za svaki obrok jesti "chicken fingers" jedan užas od GMO piletine, jer im je u svesti stvoreno ubeđenje da to nije nezdravo.
A što se tiče restorana, cena je adekvatna veličini tanjira, a ne velčičini obroka: kada vidim na tanjiru od pola metra par trunki hrane još išarano kapljicama i linijama nekog kao dodatka-preliva, znam koliko je sati. Hrana energetski mora odgovarati onome koliko će se energije utrošiti. Obilan obrok ne mora značiti da je hrane previše.
Ako zbilja radite, fizički ili umno, energija se troši, mnogo energije, organizam je mora dobiti kroz hranu. Ovo na slici je taman dovoljno za jednog prosečnog neradnika.

(понедељак, 10. јун 2019, 04:00) - nb [нерегистровани]

Re: Sam naziv

"zdrava hrana" meni para usi. Zar postoji i "bolesna hrana"? Razumem sta se pod tim pojmom najcesce podrazumeva ali nije stvar u namirnicama koje koristimo nego u nacinu na koji ih koristimo"
ODGOVOR:
Mozda ne postoji "bolesna hrana" ali postoji hrana koja izaziva bolesti kod coveka. Sva rafinirana hrana: bela so, beli secer, belo brasno, rafinirano ulje, prosesovana hrana, GMO, suseno meso sa dodatkom nitrata, gazirana pica, tovljena riba, prskano voce i povrce ne oslobodjeno tih otrova (koje nije odstajalo minimum pola sata u vodi sa zeolitom), hrana koja cini telo "kisalim" (gde je pH tela nizak, idealno je 7,4)... Mozda ovo moze pomoci.
Poz.
P.S. Da, nacin na koji pripremamo hranu moze dodatno da utice na nase zdravlje, ali to je druga tema.

(недеља, 09. јун 2019, 20:21) - anonymous [нерегистровани]

Da li postoji "bolesna hrana"??

Pa naravno da postoji! Hocete primere?
Skoro sva brza hrana (pljeskavice, hamburgeri i ostalo), mesne preradjevenine, industrijski slatkisi, trans masti (rafinisana ulja, margarini), dobar deo pekarskih prozvoda na bazi belog brasna, secera i ulja.
Postiji bezbroj naucnih studija o povezanosti takve hrane sa najcescim savremenim bolestima, kao sto su bolesti srca, dijabetes i rak.
Ako to nije "bolesna hrana", onda ne znam sta je.

(недеља, 09. јун 2019, 18:42) - anonymous [нерегистровани]

Sam naziv

"zdrava hrana" meni para usi. Zar postoji i "bolesna hrana"? Razumem sta se pod tim pojmom najcesce podrazumeva ali nije stvar u namirnicama koje koristimo nego u nacinu na koji ih koristimo

(недеља, 09. јун 2019, 11:35) - anonymous [нерегистровани]

modesty


Zanimljiv tekst. Istina je da kada nešto postane trend, gubi osnovnu vrednost.
"Zdrava" ili zdravija ishrana je postala zaštitni znak snobova i oblast za lovce na profit. Na žalost.
Pitanje proizvođačima, trgovcima tzv. zdrave hrane: zašto je obična bundeva, tikvica, soja, kojih kod nas ima u izobilju,, skuplja od npr. banane, kivija i sl uvoznih namirnica? Kazna za vegetarijance ili " porez na luksuz"?!
Sve se meri na grame, miligrame...Primer: Carnex viršle od 800 gr. koštaju oko 350 din. Osim nehumanog ubijanja životinja, te viršle zahtevaju dugotrajan proces proizvodnje, ali su i pored svih nedostataka, pristupačne. Da ne govorim o onim jeftinijim, na kg.
A viršle od soje ( biljka, laka za uzgoj, nezahtevna proizvodnja) su pakovane u folijama po 2-4 kom. i koštaju kao lek?
O restoranima da i ne govorim. U njima nedostaje onaj osećaj obilja koji dobijete u klasičnom restoranu- puno hleba, puno povrća- ako npr. naručite grilovano povrće tanjir je prepun... više nego dovoljno salate itd.

Zdraviju ishranu snobovi/ trendsetter-i su deformisli do neprepoznatljivosti.
Makrobitička, vegetarjanska, veganska, posna jela su jela sa dušom, pričom, životnom filozofijom. Komercijalizcaija, nadmetanje, isticanje...nije u skladu sa prirodnom, zdravom, ishranom kao osnovnom ljudskom potrebom.

Gde je nestala skromnost?