Операција тек после интензивне терапије

Уместо моменталног заказивања хируршке интервенције након дијагнозе сужених вратних артерија, најпре треба применити интензивнију медицинску терапију. Операција је често непотребна, а у неким случајевима и бескорисна, упозоравају канадски стручњаци.

Оболели који имају несимптоматско нагомилавање плака у каротидним (вратним) артеријама, прво би требало да добију интензивну медицинску терапију, а не хируршку интервенцију, поручују канадски стручњаци из Центра за спречавање шлога и истраживање атеросклерозе у Лондону, у канадској држави Онтарио.

У оваквим случајевима, интензивна медицинска терапија, укључујући „агресивно" контролисање крвног притиска и нивоа холестерола, смањује учесталост шлога, срчаног удара, смртности и неопходност операције, истиче вођа канадског стручног тима доктор Дејвид Спенс.

Овај налаз требало би да буде нарочито важан за Сједињеним Америчким Државама у којима око 70 одсто хируршких интервенција и уграђивања стентова у вратне артерије обухвата и случајеве несимптоматског таложења плака.

Доктор Спенс иде тако далеко да тврди да је 95 одсто таквих интервенција непотребно.

Сужавање, односно стеноза каротидне артерије је честа појава код старијих особа. То стање може да се лечи хируршким уклањањем наслага са унутрашње стране артерија или убацивањем стента - металне цевчице која обезбеђује несметан проток крви.

Однос користи и ризика од оваквих интервенција су, међутим, чест предмет спорења стручњака.

Канадско истраживање обављено је на више стотина особа на једној клиници, која је од 2003. године увела интензивни програм медицинског третмана несимптоматске стенозе вратних артерија.

Пре 2003. године међу оболелима од овог поремећаја проценат оних који су умрли, доживели шлог, инфаркт или били подвргнути хируршкој интервенцији био је 17,6 одсто, а после увођења новог третмана таквих пацијената било је свега 5,6 одсто.

Код учесника тог програма такође је у знатној мери смањено напредовање плака на зидовима вратних артерија.

Осим тога, код пацијената подвргнутих интензивном медицинском третману проценат оних са малим крвним угрушцима смањен је на 3,7 одсто са ранијих 12,6 одсто.

Једино међу пацијентима из ове последње групе није констатован никакав бољитак при лечењу новом методом.

Међу њима је 32,4 одсто доживљавало шлог, инфаркт, смрт или је хируршка интервенција била неоходна и пре и после примене новог начина лечења.

Др Спенс препоручује да се хируршкој интервенцији прибегава само у случајевима констатованих крвних угрушака јер би свега пет одсто осталих који пате од несимптоматског сужења вратних артерија имало корист од операције.

број коментара 0 Пошаљи коментар