Београд на Би-Би-Сијевој листи пет најкреативнијих градова

Градови у којима ћете пронаћи највише уметности и креативности углавном нису они за које сте уверени да то јесу, пише Би-Би-Си наводећи у свом одељку о култури да су Мексико, Шаржа, Београд, Дакар и Бангкок богати људима који стварају предивне ствари.

Постоји претпоставка да је тајна велике креативности у индивидуалној генијалности. Међутим, у стварности, велики креативни помаци су социјални процеси који се најчешће убрзају када се различити људи нађу на истом месту, пише Би-Би-Си

Историјски гледано, градови су предодређени за настанак значајних уметничких дела од древне Атине и ренесансне Фиренце до Њујорка и Лондона.

Ствари се мењају, наводи британски сервис и на листу најкреативнијих градова у овом моменту на планети, раме уз раме са Мексиком, Бангкоком, Шаржом (град у истоименом емирату, једном од седам у Уједињеним Арапским Емиратима) и Дакаром, ставља Београд.  

„После много времена ван међународних токова, Београд је поново чвориште европске савремене уметности. Србија је у процесу придружења Европској унији, а њен главни град доживљава процват. Као да га покреће енергија младих, град постаје једна од најтраженијих светских дестинација када је у питању ноћни живот. То је тако захваљујући уметничкој сцени која се протеже од ромског традиционалног печата до новоталасног српског хип-хопа“, наводи у тексту ауторка Либи Бенкс.  

Можда због вишедеценијске изолације током и након ратова на Балкану деведесетих година, локалне уметничке школе остале су оријентисане на комбинацију заната и уметности, што даје значајан квалитет раду. 

Ауторка истиче салон "Shamliza" који нуди предмете и намештај српских дизајнера и „Супермаркет“ као концептуалну радњу у којој су помешани мода, дизајн, уметност и словенска гастрономија. 

Октобарски салон 2018. године привукао је пажњу међународне уметничке заједнице угостивши Јоко Оно и уврстивши у понуду радове Анселма Кифера, Такашија Муракамија и Олафура Елијасона уз дела српских уметника попут Нине Ивановић, Александре Домановић, Ивана Грубанова и Маје Ђорђевић, наводи се у тексту британског јавног сервиса.

Недавно обновљени Музеј савремене уметности у Београду, где уметница перформанса српска суперзвезда Марина Абрамовић треба да има ретроспективу касније ове године, приказује велики број дела насталих у југословенска времена, а галерије у Београду се све више фокусирају на нову уметност која се производи у Србији сада.

број коментара 8 Пошаљи коментар
(четвртак, 18. јул 2019, 11:28) - Dotičnoj... [нерегистровани]

novinarki su servirali...

domaću brlju!

(среда, 17. јул 2019, 20:23) - anonymous [нерегистровани]

Eh sada

Proputovali su ceo svet i u potrazi su za novim idejama. I eto Beograd dosao posle 1000 godina na red

(среда, 17. јул 2019, 18:29) - Dana [нерегистровани]

Sarm

Beograd ima sarm i dusu i srce, to oseti svaki posetilac. Jos kad bi ga njegovi gradjani vise voleli a manje kritikovali!

(среда, 17. јул 2019, 17:32) - Sara [нерегистровани]

Београд на Би-Би-Сијевој листи пет најкреативнијих градова

Da pozelite da u Beogradu odete na bilo kakav dogadjaj, izlozbu bilo gde, imate sirok dijapazon toga za svaciji ukus po nesto. Jednostavno neznate gde biste isli toliko je toga. Mozemo da pariramo bilo kom svetskom gradu rame uz rame.

(среда, 17. јул 2019, 14:43) - anonymous [нерегистровани]

Sharjah, UAE

Sharjah, UAE grad 10km iznas Dubai-ja. Za mene nista posebno.

(среда, 17. јул 2019, 14:23) - anonymous [нерегистровани]

@Sharzha?

Emirati

(среда, 17. јул 2019, 12:35) - anonymous [нерегистровани]

Sharzha?

Zna li ko da mi kaze gde se nalazi grad Sarza? Ja za taj grad prvi put cujem.

(среда, 17. јул 2019, 12:34) - anonymous [нерегистровани]

Београде

И Би-би–си није што је накад био јер каже; „После много времена ван међународних токова, Београд је поново чвориште европске савремене уметности. Србија је у процесу придружења Европској унији, а њен главни град доживљава процват“.
Овај што је то написао или не зна шта је Београд, или је плаћен да то не зна, или и једно и друго. Јер Београд је град Битефа, Феста, Бемуса, Октобарског салона, Београд- кратког метра, Београда Музеја савремемене уметности, Београд школе карикатуре, Београд заиста модерне архитектуре седемдесетих и осамдеседих.
Или пак можда не капирамо ни Би-би-си, ни фонтану, ни Славију, ни Цветни трг, ни гондолу, ни метро из никуда у нигде, ни сељану иновативности у коју нас је претворило то ко бајаги приближавање Европи и чему и служе такви текстови. Ово што Марина као затвара Музеј речито говори томе у прилог за оне који хоће да чују, при чему ни мало не морају да се разумеју у инсталације.