„Ne prave ih kao nekada“, EU uvodi pravo na popravku aparata

Kada slušate generaciju „bebi-bumera“ iz druge polovine 20. veka, jedna od uobičajenih zamerki ovog vremena jeste da kućne uređaje „ne prave više kao nekada“. Zakonodavci u EU i nekim američkim državama istog su mišljenja, pa je na pomolu usvajanje niza predloga čime treba da se nateraju proizvođači da proizvode kvalitetnija dobra koja duže traju i lakše se popravljaju.

Ukoliko vam se uređaj pokvari nakon isticanja garancije, u većini slučajeva možete samo da ga zamenite novim. Mogućnost popravke skoro da ne postoji.

Korisnici su tako primorani da potroše više novca, globalna hrpa smeća se povećava, a proizvodnja novih uređaja koji menjaju stare samo pospešuje zagađivanje i ubrzava zagrevanje planete.

Zbog toga, Evropska unija želi da uvede takozvano „pravo na popravku“ – seriju predloga koji bi naterali proizvođače da prave kvalitetnije i samim tim dugotrajnije uređaje, za koje bi postojali rezervni delovi i koji bi mogli lako da se popravljaju.

Plan EU, koji razmatra i 18 američkih država, veoma je kompleksan i kontroverzan. Proizvođači ističu da su predložena pravila popravke previše striktna i da će otežati inovacije.

Sa druge strane, aktivisti za zaštitu potrošača se žale da je Evropska komisija omogućila firmama da kontrolištu proces popravke, insistirajući da većinu uređaja moraju popravljati profesionalni majstori koje kontrolišu proizvođači.

„Time se nezavisnim majstorima ograničava pristup rezervnim delovima i informacijama, pa ne mogu sebi da priušte popravljanje“, navodi Evropski biro za zaštitu životne sredine.

Razlozi zbog kojih su se evropski zakonodavci odlučili za ovakav potez su brojni.

Između 2004. i 2012. godine, sa 3,5 odsto uređaja koji su se pokvarili u prvih pet godina upotrebe, došlo je do povećanja na 8,3 odsto.

Analiza je pokazala da je više od deset odsto bačenih veš-mašina staro manje od pet godina.

Još jedna studija je pokazala da će kvalitetniji model veš-mašine, posle dvodecenijske upotrebe, smanjiti emisiju ugljen-dioksida, zbog odsustva potrebe za njenom zamenom. Sa druge strane, manje kvalitetni modeli moraće češće da budu proizvođeni, na šta se troše dodatni resursi i oslobađaju gasovi sa efektom staklene bašte. Razlika tokom perioda od 20 godina iznosi 1,1 tonu ugljen-dioksida više u atmosferi.

broj komentara 6 pošalji komentar
(sreda, 09. jan 2019, 22:17) - Branko [neregistrovani]

Sami smo krivi

Kupovinom jeftinijih uređaja prisiljavamo proizvođače da proizvode što jeftinije a onda kukamo zbog kvaliteta. Sami smo krivi.

(sreda, 09. jan 2019, 18:11) - anonymous [neregistrovani]

Popravka ili ne

Proizvodjaci imaju obavezu da obezbede rezervne delove za uredjaje u odredjenom roku (za neke uredjaje i 10 godina). Problem je samo sto i najmanji deo uredjaja koji u proizvodnji cini samo 0,5% od ukupne cene uredjaja, kada ga kupujes van garancije kao rezervni deo onda on kosta bar 60% od cene novog uredjaja. Time se obesmisljava bilo kakva popravka.

(sreda, 09. jan 2019, 14:44) - Bane [neregistrovani]

tako je sa svim proizvodima sa zapada zato su Koreanci Kinezi i Japanci zakon

Pa Nemacke Francuske firme Bos AEG Muline i ostali su pare tako napravile Premestile su proizvodnju gde je jeftina radna snaga u fabrike istocne Evrope i prakticno pocele da koriste iste delove tih fabrika koje su u komunizmu takodje pravile belu tehniku Promenili su jedino maske i njihov dizajn da se uklope u istocno Evropske delove i stavili zapadne cene I to traje zadnjih 20 godina

(sreda, 09. jan 2019, 14:21) - anonymous [neregistrovani]

Univerzalni delovi

Proizvođači bi morali da koriste univerzalne delove a ne svoje delove koji se ni po čemu ne razlikuju od univerzalnih osim po načinu na koji se priključuju. Tako u slučaju kvara može bilo koji deo da se zameni. Pogledajte sad ove nove keramičke ploče za šporet koje se prave. Prvo su na dodir što je izuzetno osetljivo, drugo sve ringle su pod istim staklom, jedna ode nema zamene, možete samo sve da bacite i uzmete novu.

Za veš mašine... delove doslovno moramo da uvozimo. A od cele mašine najvredniji je bubanj koji ne propada tako lako.

Sa ovim garantnim rokom od praktično 1-2 godine i namerno napravljenim slabim mestima da se slomi ručka, jezičak i šta sve ne, ljudi su naterani da troše pare. To vam je kao i za cigare. Koga briga za posledice.

(sreda, 09. jan 2019, 13:35) - anonymous [neregistrovani]

Opet pronalaze rupu u saksiji!?

Kod nas je postojala obaveza proizvodjaca/uvoznika da garantuje rok upotrebe proizvoda. Ovaj rok nije bio kraci od 7 godina, a odnosio se upravo na obavezu da najmanje u tom periodu prozivodjac i/ili uvoznik moraju da obezbede servis i rezervne delove.
Ko je i kada ukinuo ovu odredbu?

(sreda, 09. jan 2019, 12:09) - anonymous [neregistrovani]

Konacno

Hvala bogu da se zdravi razum polako vraca. Nadam se da nece odustati od ovoga, jer nije samo rec o kucnim belim uredjajima, vec o mnogo vise proizvoda. Bolje je praviti vise rezervnih delova i zaposljavati majstore, jer ce time hiljade porodice imati posaoi stalno garantovani dohodak i sihuran zivot. Traznja za vise materijala, pogotovu metala treba da padne, sto ce pomoci planeti. Automobili isto treba da se prave da traju 10-15 godina. Navike potrosaca je najteze promeniti, jer, recimo u Holandiji, gde zivim, vozaci mahom menjaju auto svake 2-3 godine, jer im lizing kompanije to omogucavaju. To znaci da svi ti polovni automobili, vrlo mladi i moderni, moraju da se prodaju, pa najcesce zavrsavaju na sleperima sa poljskim, bugarskim i rumunskim tablicama. Niko ne razmislja o tzv. odrzivosti sveta i prirode, jer novi automobili moraju tako da se izbacuju svake 2 godine. To je potpuna ludost i luksuz koji nas sve na planeti skupo kosta.