Da li klimatske promene izazivaju toplotne talase u Evropi

Kontinentalna Evropa danima beleži rekordno visoke temperature, što je navelo naučnike da istraže koliko su ovi toplotni talasi povezani sa klimatskim promenama. U leto 2003. temperatura je skočila na 44,1 stepen na jugu Francuske. Te godine je zbog ekstremne vrućine umrlo više od 70.000 ljudi širom kontinenta.

Kako je drugi toplotni talas u Evropi 2018. godine trajao tri meseca, naučnici su ubrzo izjavili da se to nije moglo dogoditi bez ljudskog faktora, odnosno, klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Takvi događaji mogli bi se desiti svake godine ako globalna temperatura poraste prosečno za dva stepena, a ako je globalno zagrevanje ograničeno na 1,5 Celzijusovih stepeni, takvi talasi su predviđeni na svake dve do tri godine.

Očekuje se da će toplotni talas ove godine biti kraći, ali vrlo intenzivan.

Na jugu Francuske 28. juna zabeleženo je 45,9 Celzijusovih stepeni, što je oborilo sve rekorde u toj zemlji.

Međutim, Evropa nije jedini deo sveta koji se suočava sa izuzetno visokim temperaturama.

Indija i Pakistan su od sredine maja pod jednim od najdužih toplotnih talasa u novijoj istoriji.

Tokom juna, temperature u Nju Delhiju porasle su na 48 Celzijusovih stepeni, što je najviša vrednost ikad zabeležena u glavnom gradu Indije, a do 21. juna najmanje 180 ljudi umrlo je zbog previsokih temperatura.

Karsten Hauštajn, klimatolog na Univerzitetu u Oksfordu, govorio je o tome šta se krije iza ovih smrtonosnih događaja i kako naučnici procenjuju da li se određeni talas toplote može pripisati klimatskim promenama.

„Da biste dobili toplotni talas, potreban vam je topao vazduh na gornjem nivou atmosfere. On dolazi sa juga, iz Afrike. Mi smo zapravo postavili rekord 27. juna, sa temperaturom od 25,5 stepeni – jedan i po kilometar iznad Zemljine površine“, naveo je naučnik.

Kako se te vazdušne mase na višem nivou pretvaraju u temperature na površini – posebna je priča. Pojednostavljeno rečeno, vazdušna struja u Evropi deli hladniji vazduh na severu od toplijeg na jugu.

Ponekad ova brza struja vazduha iznad severne hemisfere postane veoma vlažna i u velikim krugovima se širi daleko na sever i, na drugoj strani, sve do severne Afrike. To može da prenese veoma topao vazduh iz Afrike u Evropu, koji, ako nekoliko dana prelazi preko Evrope, može zagrejati površinu.

I dalje se ne zna pravi uzrok ovom vlažnom strujnom mlazu, mada neki sugerišu njegovu povezanost sa porastom temperature na Arktiku.

broj komentara 1 pošalji komentar
(utorak, 16. jul 2019, 20:11) - Boka Kotorska [neregistrovani]

Meni je hladno

More je hladno i vazduh nije kako zna da bude topao u Boki Kotorskoj. Džabe sva histerija klimatologa u Oksfordu i drugđe.