Koliko znamo, a koliko mislimo da znamo o svemiru

Vekovima pre no što je čovek kročio na Mesec, pre 50 godina, znalo se da su svemir, kosmos, vasiona ili univerzum beskonačno prostranstvo koje nas okružuje. Ali svemir i pored svih novih otkrića ne prestaje da nas fascinira. I dalje tragamo za odgovorom da li je moguć život na nekoj drugoj planeti, i da li ćemo zaista jednog dana turistički putovati u svemir.

Vasiona je bila predmet interesovanja ljudi od kada je nastala kultura i civilizacija. Do nedavno, vasiona je bila nedosežna i nedostižna za čoveka i u tom smislu sva ta pažnja koja je posvećena njoj nije bez osnova i ne čudi što su ljudi i tada, kao i danas, zainteresovani za nju, smatra gost Jutarnjeg programa, Branko Simonović, astronom iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković“.

„Mi smo o vasioni i vasionskim telima saznavali i na posredan način, putem astronomije. Upoznavali smo prirodu sveta, u većoj ili manjoj meri, kako je vreme prolazilo, ali, zapravo, tek u savremenom dobu, polovinom ili u poslednjim decenijama prethodnog stoleća, čovek je iskoračio sa zemlje u nebo i nastupila je kosmička era“, ističe Simonović.

Ciolkovski, otac i pionir savremene kosmonautike, je govorio da je Zemlja naša kolevka, ali čovek nikada ne ostaje ceo život i ceo vek u kolevci. I zaista, sa kosmičkom erom, čovek je načinio prve korake iz te kolevke, dodaje astronom.

Često se postavlja pitanje zašto čovek posle okončanja programa „Apolo 17“, 1972. godine, više nije kročio na Mesec, mada, strogo uzevši, po mišljenju Simonovića, čovek ni pre 50 godina nije morao da ode tamo, bar ne iz praktičnih i pragmatičnih razloga. To je pre svega bio jedan simbolički važan korak.

„Smatram da je bilo izuzetno važno da, bez obzira na tu činjenicu, čovek ode tamo. Treba imati u vidu da je misija „Apolo“, i uopšte slanje čoveka i u vasionu, a kamo li na Mesec, izuzetno skup i preskup poduhvat, i veoma rizičan. Dakle, nosi sa sobom niz nepogodnosti, a čovek je kao mehur. Kada ga pošaljete nekud uvek strepite da li će nešto da mu se desi. Što će reći, da je Mesec, ako govorimo o istraživanju, kud i kamo lakše da istraži neka sonda, neki lender ili slično, nego čovek. Zato mimo tog simboličkog okvira, kada se shvatilo da je čovek skup, Nasa je smanjila budžet za te stvari i čovek više nije išao tamo“, ističe Simonović.

Poslednjih godina se sve više priča i o svemirskom turizmu. Širom sveta, ljudi koji to sebi mogu da priušte, prijavljuju se za brojna putovanja. To plaćeno boravljenje u vasioni na ovaj ili onaj način već je i zaživelo i ima neku svoju kratku istoriju.

„Kako se čini i budućnost ovog projekta je svetla, kad imamo u vidu da se u to uključio i privatni sektor, da ga tako nazovemo, mimo zvaničnih agencija kao što su Roskosmos i Nasa. Može se očekivati da će u nekoj perspektivi, ako sve bude po volji i planu onih koji su to smislili, biti čak i veoma egzotičnih stvari“, mišljenja je gost Jutarnjeg programa.

Nedavno je administracija Donalda Trampa naložila da se ubrza realizacija lunarnog programa, kako bi se u narednih pet godina ostvarilo novo sletanje čoveka na Mesec, umesto do 2028. godine, kako je ranije planirano. Taj projekat je nazvan „Artemida“ u čast grčke boginje Meseca.

„Ambicije koje su oni stavili pred sebe su izuzetno velike, jer, kao što je neko rekao, oni neće sada ići na Mesec da bi ga posetili i vratili se, već da ostanu tamo. Cilj je da se možda, naprave i neki stacionari, odnosno da se započne neka ćelijska izgradnja buduće baze, i još mnogo toga“, naglašava Simonović.

Međutim, gost Jutarnjeg programa smatra da je problem to što iza svega toga ne stoji neka plemenita naučna misija, već iza toga stoji, očigledno, nova trka na političko-vojnom planu.

„S jedne strane, time se demonstrira dominacija, jer Amerika želi da se vrati u tu igru u kojoj sada već mnogi novi akteri su se pojavili kao snažni igrači, pre svega Kina. A, s druge strane, Mesec je i potencijalni resurs sirovina“, dodaje Simonović.

Ove godine se navršava i 60. godišnjica od „Lune 2“ i „Lune 3“, koja se obično zaboravi zbog obeležavanja čovekovog spuštanja na Mesec, a „Luna 2“ je bila prvi impaktor, prva stvar načinjena ljudskom rukom, koja je dospela na površinu Meseca.

„Na taj način su u toj trici, Sovjeti u stvari načinili prvi korak, a „Luna 3“ je zapravo, donela prvi snimak one druge, dalje strane Meseca, tako da su i te dve misje veoma značajne“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, astronom Branko Simonović.

broj komentara 13 pošalji komentar
(petak, 19. jul 2019, 16:40) - anonymous [neregistrovani]

@Има паметних и то доста

Tacno. Zato i kazem, defektizmu se mora stati na put. To je lose po drustvo, a pogotovu po nauku. A najgore od svega je zatvarati oci pred pravim problemima i praviti se da ih nema. Zato se treba nekad i spustiti na zemlju i videti sta ljudi zaista misle, a ne leteti visoko, i misliti kako komentarisu samo neobrazovani ljudi, jer komentare pise uglavnom prosecan covek, pa je malo nekorektno nazvati ljude tako. A za svemir, i da je celokupan svemir apsolutno nedokuciv - nista nas nece kostati da ga istrazujemo.

(petak, 19. jul 2019, 15:12) - anonymous [neregistrovani]

Da li znamo ...Sta je sta ???

--- Vasiona ...???
--- kosmos...???
--- svemir...???
--- Univerzum...???
Koje je koji prostor...???
I gdje su razgranicenja...???

(petak, 19. jul 2019, 14:45) - anonymous [neregistrovani]

Знамо исто као и о свему другом

Јако мало.

(petak, 19. jul 2019, 11:57) - Viktor Voltar [neregistrovani]

Neka mi neko objasni

Da li mi neko može objasniti zašto se na snimcima sa meseca ne vide zvezde na nebu i kako to da zastava vijori? Zemlji, koja tvrdi da se zgrada u čiji je vrh udario avion može srušiti u temelju kao da je detonirana, ja ne verujem ništa osim da je jako sklona manipuliranju. Ali, ako mi neko činjenicama odgovori na gore postavljena pitanja, možda promenim mišljenje.

(petak, 19. jul 2019, 08:52) - Милош [neregistrovani]

Има паметних и то доста

Мање интелигентни људи као и они који су необразовани, а поготову ако су и безпослени много чешће коментаришу, јер имају потребу да покажу да су "паметни и отворених очију, док други то нису". Отуда и поједина мишљења да смо затуцана нација и слични негативни утисци. Свемир није недокучив, само технологија недостаје. Оног тренутка када неко обелодани бежични пренос електичне енергије, тада ће и кренути освајање свемира.

(četvrtak, 18. jul 2019, 10:59) - anonymous [neregistrovani]

@Znanje

Njih, tkz ravnozemljasa, zapravo ima izrazito malo i zbog toga su najmanji problem. Daleko je veci problem veciti defektizam koji cesto primecujem kod nasih - sve je lose, nista ne znamo, naucnici samo filozofiraju itd. I posle neko ocekuje da ce iz takve rastuce atmosfere u drustvu da se pojave vrsni naucnici koji ce zaista imati volju da rade ovde (a i da predjemo preko toga da se u nauku jos uvek malo ulaze). I dok drugi ulazu u te "filozofe" i za rezultat iz tih "teoretisanja" dobiju kako nova objasnjenja kako se pojave odigravaju, tako i nove tehnologije zbog kojih prave firme ili vec imaju firme koje zbog toga obrcu ogromne profite, neki samo pricaju kako su to sve lazi. Ili se javljaju ljudi koji idi u drugu krajnost - nisu procitali ama bas nista o temi, nego par citata nekih licnosti koje nisu vezane za tu oblast, ali vec obaraju i Ajnstajnove teorije i Tesline rezultate. Naravno, ovo nije vecina u drustvu ali je primetna sve vise i vise.

(četvrtak, 18. jul 2019, 08:30) - Boom [neregistrovani]

Boom

A šta ako smo mi samo experiment neke naprednije civilizacije, i šta ako im jednog dana više ne budemo interesantni?

(sreda, 17. jul 2019, 23:40) - anonymous [neregistrovani]

Neverni Toma

Tacno tako. Svemir je ne osvojiv. Svaki koji napusti Van Alan omotac spzi se kao kobasica. Tamo je velika radijacija i sam Bil Kajsing je rekao citiram:. " Da se ide na Mesec kosmonautima treba im dva i po metarski omotac inace bi se spzili kao kobasica na skara.

(sreda, 17. jul 2019, 20:12) - Zoran [neregistrovani]

Nismo sleteli na mesec?

Meni ste vi koji živite u uverenju da ljudi nisu sleteli na mesec veoma bizarni ljudi. Takva iracionalnost.

(sreda, 17. jul 2019, 18:40) - anonymous [neregistrovani]

Znanje

Znamo onoliko koliko želimo da prihvatimo kako odavno poznate naučne činjenice, tako i sve one koje se svakodbevno pojavljuju, ali i koliko imamo vremena da dodajemo svom intelektu novo znanje.
Ali isto tako postoji i svesno odbacivanje činjenica. Zaprepastili bi ste se koliko ljudi sada, u 21. veku, ovde u Srbiji tvrdi da je zemlja ravna.