Kanada, Grčka i Vijetnam u borbi protiv plastičnog otpada – globalne pošasti

Kanada se na prošlogodišnjem samitu G7 pridružila Velikoj Britaniji i Evropskoj uniji u borbi protiv plastičnog otpada, potpisivanjem Povelje G7 o okeanskoj plastici. Najnovije mere koje je ta država najavila odnose se na smanjenje mikroplastike iz vode, ali i sa kopna. Vijetnamski stručnjaci takođe poručuju da je borbu protiv okeanskog plastičnog otpada neophodno uvesti u zakonske okvire, dok grčki program podstiče ribare da recikliraju plastični otpad iz svojih mreža.

Kanadski premijer Džastin Trudo smatra da je zagađenje plastikom globalna pošast i da će Povelja G7 pomoći da se ona iskoreni. On je izjavio da će do 2021. godine u Kanadi biti zabranjeni plastični predmeti za jednokratnu upotrebu, kao što su slamčice, flaše i kese, i dodao da će tačan spisak zabranjenih plastičnih proizvoda biti sastavljan posle naučne procene.

Neka preduzeća su već počela da preduzimaju korake dok čekaju da vlada odluči koji će predmeti biti zabranjeni. Trude da pronađu održive alternative za plastične poklopce za čaše koji se i dalje koriste jer na tržištu još nema održivih rešenja.

Trejsi Klark iz „Bridžhed kofija“ kaže da uveliko rade na rešenju ovog problema i da više ne koriste plastične štapiće za mešanje kafe, već metalne kašičice.

Tim Grej, rukovodilac sektora Odbrane za zaštitu životne sredine, kaže da Kanada želi da preuzme vodeću ulogu u borbi protiv plastike i dodaje da ohrabruje činjenica da je država ozbiljno počela da se bavi tim problemom.

Premijer Trudo je rekao da svake godine oko milion ptica i više od 100.000 morskih sisara bude povređeno ili ugine zbog plastičnog otpada koji se baca sa ostacima hrane.

Grčki ribari u borbi sa plastičnim otpadom

Poznato je da svake godine u morima i okeanima završi oko osam miliona tona plastike, usled čega se smanjuju populacije najmanje 600 vrsta, od kojih je 15 odsto ugroženo. To evropske ribare košta 80 miliona evra.

Kako bi pomogli u čišćenju mora širom Grčke, ribari plaćaju 200 evra mesečno za reciklažu otpada iz svojih mreža. Iz vode se, pored ribe, izvlači sve više plastike i limenki.

Lefteris Arapakis, osnivač organizacije „Enaleja“, i njegov tim započeli su prošle godine ambiciozan program sa grčkim ribolovcima za uvođenje održivijeg načina ribolova. Ova organizacija, koja ima podršku i grčkih i stranih donatora, podstiče ribare da plastični otpad iz svojih mreža ne bacaju nazad u more, već da ga kasnije recikliraju.

 Arapakis kaže da su iz mora uklonili limenku koka-kole vrlo čudne boje. „Kada sam je malo bolje pogledao, shvatio sam da joj je rok istekao 1987. godine. Trideset godina je bila u moru. To je zaista šokantno“, kaže Arapakis i dodaje da mu nije bio jasan stav ribolovaca koji su mu rekli da im nije plaćeno da hvataju otpad, već ribu.

Nakon samo nekoliko meseci mnogi ribolovci su promenili svoje navike. Jedan kapetan mu je rekao da je u stara vremena svoje plastične šoljice od kafe bacao u more, ali sada ih baca u kantu za smeće. „Podsetio sam ga da je to bilo pre samo šest meseci, a ne stara u vremena“, dodao je Arapakis.

Šta se, u stvari, može napraviti od recikliranog otpada iz mora? Organizacija „Enaleja“ ima plan. Mreže, konopci i ostalo šalju se u inostranstvo gde ih recikliraju i pretvaraju u čarape, kupaće kostime i druge korisne stvari.

 „Plastika, konzerve i drugi otpad stavljaju se u liniju za recikliranje koju smo stvorili sa sertifikovanom kompanijom“, kaže Lefteris Arapakis. On ističe da se mora proširiti saradnja. Neophodno je da se i druge kompanije uključe u program, kao i sama država. Najvažnije je raditi na podizanju svesti ljudi.

Ribar Kristos Panajotou ističe da je more njihov život i da ljudi moraju da prestanu da bacaju otpad u njega i da ga zagađuju. Kaže da se u vodi, pored plastike i drugih manjih predmeta, mogu naći čak i bicikli ili motocikli.

Ribari su dali podršku ovom programu, jer znaju da, čisteći more, pomažu i sebi.

Apeli vijetnamskih stručnjaka i Ministarstva prirodnih resursa i životne sredine

Kako bi smanjio zagađenje životne sredine i zaštitio zdravlje ljudi, i Vijetnam je rešio da se „obračuna“ sa plastičnim otpadom. Vijetnamski stručnjaci kažu da je borbu protiv okeanskog plastičnog otpada neophodno uvesti u zakonske okvire, u kombinaciji sa ekološkom strategijom rasta okeana.

Naučnici navode da je blizu 400 morskih vrsta progutalo plastiku ili mikroplastiku, što je povećanje od 40 odsto od 1997. godine. Na jednoj plaži tri radnika dnevno prikupe u proseku četiri-pet vreća plastičnog smeća.

„Ako ljudi nastave da koriste plastične proizvode i bacaju ih u vodu, okean će se pretvoriti u deponiju otpada“, rekao je Suvan Nantasarut iz Odeljenja za kontrolu zagađenja Ministarstva prirodnih resursa i životne sredine.

Iskustvo nekih zemalja pokazuje da su potrebne politike upravljanja da bi se smanjio rizik od plastičnog otpada. Zato je resorno ministarstvo na jezeru Hoan Kijem organizovalo događaj u pokušaju da ubedi ljude da promene svoje loše navike i povedu računa o životnoj sredini.

 

broj komentara 0 pošalji komentar