Sićevačka klisura – Park prirode sa 3.000 vrsta biljaka i 13 tunela

Otvaranjem i poslednje deonice na Istočnom kraku Koridora 10, od Proseka do Crvene reke, zaobilazi se Sićevačka klisura, koja je ne retko bila mesto teških saobraćajnih nesreća. Sada će se, kako se veruje, o najvećoj našoj klisuri, pored Đerdapske, udaljenoj od centra Niša 14 kilometara, govoriti češće kao o Parku prirode specifične geomorfologije i biodiverziteta.

Put kroz Sićevačku klisuru koji vodi od Niša prema bugarskoj granici, prolazi kroz 13 tunela. Između njih - prizori koji ne ostavljaju ravnodušnima zaljubljenike u prirodu, istraživače, umetnike, ekstremne sportiste. Duga 16 kilometara, u jednom delu kanjon, dubine do 360 metara, parkom prirode proglašena je 2000. godine.

„Na teritoriji Srbije živi više od tri hiljade vrsta biljaka, a u Sićevačkoj klisuri 1200. Najpoznatije su Ramonda Natalija i Ramonda Serbika i žalfija kao mediteranska vrsta koja živi na ovim prostorima autohtona, a od životinja mogu da pomenem surog orla, sivog sokola i veliki broj različitih vrsta slepih miševa“, rekao je je Danko Jović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Alpiniste i sportske speleologe privlače raznovrsni i brojni kraški oblici i visine, a dubina, vijugavost i brzaci Nišave ljubitelje sportova na vodi. Izazov je i za zaljubljenike u druge adrenalinske sportove.

„Takmičenja iz raftinga, orjentiringa, kajaka, paraglajdinga, praktičnog streljaštva, planinskog trčanja već se održavaju na međunarodnom nivou. Puno je stranaca, dolaze na takmičenja“, rekao je Vlasta Stanojević iz Safari kluba Niš.

Sićevačka klisura inspiracija je za umetnike od kada je 1905. slikarka Nadežda Petrović dovela grupu svojih prijatelja da se druže tu i slikaju.

A tu stoji i dalje i još proizvodi struju mala hidrocentrala puštena u rad 1908. godine, kada je osvetlila prvu kuću u Nišu.

Sićevačka klisura i dalje je neistražena. Obronci Svrljiških planina sa severa i Suve planine sa južne strane kriju neistražene pećine, pukotine, prolaze i ostatke iz paleollita i rimskog doba, kao i retke i zanimljive biljne i životinjske vrste i bogatu istoriju.

Vozačima, koji su do sada jedva čekali da izađu iz Sićevačke klisure, otvaranje nove trase auto-puta omogućiće da na drugačiji način obrate pažnju na klisuru i dožive je kao biser prirode, što i jeste.

broj komentara 2 pošalji komentar
(subota, 09. nov 2019, 06:53) - anonymous [neregistrovani]

Konacno ispravljena istorijska greska i zabluda.

Stari put za Bugarsku je isao kuda ide danas nova trasa auto puta, a doskorasnji kroz Sicevacku klisuru su izgradili komunisti pedesetih godina, posle IB, proslog veka kao "brana" od najezde Bugarske tj. Istocnog bloka. Bilo je planirano da se u takvoj situaciji samo uruse svih 13 tunela i zatvori prodor vojske sa istoka.

(petak, 08. nov 2019, 16:23) - anonymous [neregistrovani]

najveća štetočina na ovoj planeti

I onog trenutka kada se puste u park ljudi biće uništena priroda.Nijedna životinja ne može da uništi što mogu "civilizovani" ljudi.