Posao joj „stao na žulj“, pa je odlučila da mu doskoči

Dugo je maštala o udobnoj obući u kojoj će se osećati kao da je bosonoga. U trenutku dokolice pokušala je da napravi savršen par sandala. Kada je uspela, počela je da pravi i za druge i tako umesto da predaje engleski ili ruski izrađuje obuću.

Žulj koji su joj napravile neudobne cipele bio je dovoljan da filološkinju Draganu Pilipović odvede u preduzetniče vode. Kako je završila engleski i ruski jezik najveći deo karijere provela je radeći u turizmu u Rusiji. Po povratku u Srbiju 2010. godine zaposlila se u jednoj kompaniji. A onda je shvatila da je osim cipela žulja i radno mesto.

„U jednom momentu kada sam ostala bez posla rešila sam da napravim te moje sandale koje su mi bile davna zamisao i krenula sam da istražujem kako se to zapravo radi i uopšte nisam imala ideju kako se prave cipele“, seća se Dragana.

Ideju nije imala, ali jeste radionicu – nasleđenu od brata koji se bavio pravljenjem nameštaja. Znanje je sticala kod raznih majstora za obuću, a prve cipele je napravila pre četiri godine.

Ipak, priznaje da tada nije bila zadovoljna oblikom pa je nastavila da usavršava model zajedno sa majstorima, a od tada je naučila da je za dobru cipelu važno imati dobar kalup.

„Kada pogodite kalup i kada isprobate dovoljno puta to je to, to je najbitnije. Tada dobijete prototip na osnovu kog pravite sve ostale cipele“, objašnjava filološkinja u svetu obućarstva.

A čak i kada je napravila cipelu o kojoj je maštala javio se drugi problem. Kako i kome je prodati. Mogućnost za plasiranje proizvoda potražila je na jednom dizajnerskom bazaru.

„Tada su ljudi prvi put mogli da vide, da pipnu, da osete i tada sam dobila prve pozitivne komentare i to mi je bio podsticaj da idem dalje, eto tako se sve nekako zavrtelo“, seća se Dragana.

A da bi nastavilo da se vrti planira da svoje proizvode preseli na internet.

„To je neka budućnost i mnogo je lakše prodavati naročito jednostavnije stvari, veća je publika, može da se proširi tržište i volela bih da me neko prepozna da izađem van Srbije, to bih zapravo volela“, iskrena je Dragana.

Biti preduzetnica u Srbiji za nju je izazov. Ipak, ističe da ukoliko radite u branši koja izvorno nije vaša, onda morate biti spremni na stalno usavršavanje i učenje.

„Ne razmišljam starteški, to nije moj sklop uma, tako da je meni to najveći izazov, ja ću napraviti šta god i ono što ne znam naučiti organizovaću sve, ali taj deo zahteva posebnu pažnju zahteva konsultacije sa stručnjacima iz te oblasti, sa knjigovođama sa ekonomistima“, objašnjava obućarka. 

Iako trenutno ne živi samo od ovog posla, pristojno zarađuje. Kaže da joj veću sreću od zarade donose žene koje se ponovo vraćaju njenoj obući.

broj komentara 3 pošalji komentar
(nedelja, 02. dec 2018, 12:24) - Vladimir [neregistrovani]

Svako bi trebalo da se oproba u svom talentu!

Svaka cast! Eto, ovako se to radi! Umesto da se cover ali i cmizdri pasto mu drzava ne otvori nekakvu ciglanu ili njemacku radionicu za motaje zica, tu negde na cosku, covek bi trebao da se probudi i sam da izmisli svoj posao i pocne da privredjuje! Svi ovi nezaposleni, pa i oni hendikepirani, bi mogli da pocnu neko svoje preduzetnistvo! Od krojaca i farbara pa do ovih modernijih da proizvodi svakojake proizvode neophodne za dnevnu upotrebu; Merdevine, skele, metle i cetke, lopate i poljoprivredne masine, camce, brodove, prikolice, kurirske sluzbe ( dostava internet narudjbina!),dronove, websight-e, video igre, app-ove... Srbija je idealno podrucje za samostalno preduzetnistvo a pre svega upravo i zato sto ovde jako malo toga ima i sve mora da se uvozi ili kupuje iz inostranstva a danas je internet i placanje internetom ( Paypal) toliko razvijen da po evropi postoji kategorija milionera mladjih od 23god(!) deca koja jos uvek zive kod roditelja a svojim mastovitim idejama i poznavanjem jezika i interneta umeju da zarade izuzetno dobro!

(nedelja, 02. dec 2018, 11:51) - anonymous [neregistrovani]

Moć marketinga

Poznato je da je Andre Sitroen učio od Henria Forda kako se proizvode automobili. Ipak, Henri Ford je bio uspešni zanatlija koji je usavršavao masovnu proizvodnju godinama dok je Sitroen bio menadžer koji je na osnovu izrađenog prototipa prodao celokupnu proizvodnju unapred a prve modele vlasnicima isporucio tek nakon tri godine. Poenta je da moć dobrog menadžmenta i marketinga nema granice dok sama proizvodnja ima prepreke na svakom koraku.

(nedelja, 02. dec 2018, 09:50) - anonymous [neregistrovani]

Komentar

Udobnih cipela ima sve manje.