Novine koje su ušle u svet drvenih podova

Postavljanje podova je ozbiljna priča. U uređenju enterijera nije neobično da zidne obloge pređu na podove, a podne na zidove. Sve su traženiji podovi na bazi cementa, epoksidni ili oni na bazi gume i PVC-a. Parketi, keramika i beton spadaju u grupu klasičnih podova i sa njima nema greške, ali pri uređenju doma razmotrite i novine koje su ušle u svet drvenih podova.

Ako biramo između masivnih i višeslojnih parketa, trebalo bi da se raspitamo o osnovnim karakteristikama i razlikama. Danas se neke drvene letvice obrađuju tako da mogu da se postave na podno grejanje. Neke u svom sastavu sadrže i vodootporni šper. Od načina obrade parketa zavise i dimenzije letvica.

Arhitekta i dizajner enterijera Nevena Simić kaže da je postavljanje parketa široka tema zato što zavisi od funkcije, to jest od toga kako će da se koristi prostor u kom se postavlja novi pod.

„Da li je to nešto javnog karaktera, da li je to nešto što treba da bude postavljeno u domu ili je za fabriku ili je za firmu. Parket, na drugu stranu, za njegovu postojanost i trajnost prosto znamo, to nam dugogodišnje iskustvo govori, ali parket traži, on ima svoju proceduru koliko je njemu vremena potrebno da se postavi, prešmirgla, nalakira, pa da se to sve provetri. Parket traži svoje vreme“, objasnila je Simićeva.

Ovakav stav prema postavljanju parketa polako, kaže Nevena, odlazi u prošlost. Parket sve više kupujemo u mašinskoj, završnoj obradi.

„S obzirom na to da dolaze kao gotovi proizvodi, posle 24 sata možete da se uselite u prostor. Nema mirisa laka, nema neke prevelike razlike kod bojenih parketa, ako se bajcuju na licu mesta, nikada majstor to ne može da izvede kao što izvede mašina, ta ujednačenost ne može da se postigne na stari način, kako se to nekada radilo. I same dimenzije dasaka, te daske se rade bukvalno od devet puta 120 do 30 puta tri metra“, navodi ekspert za podove Nenad Jakovljević.

Višeslojni parketi su skuplji zbog toga što kod masiva ne možemo dobiti te veličine dasaka pa ni završnu obradu kakvu dobijamo kod višeslojnih. S druge strane, masivni parket možemo da hoblujemo više puta nego višeslojni, dok je prednost ovog drugog u tome što može da se postavi na podno grejanje jer se zbog sastava i višeslojnosti ne rasušuje.

„Masivni parketi, mogu da se hobluju negde, u proseku, do četiri puta dok kod višeslojnih parketa postoji ta mogućnost negde dva puta. Postoji strukturna razlika – višeslojni se najčešće radi u dva ili tri sloja, debljine su od deset do nekih 15 milimetara. Slojevi su od različite vrste drveta. Gornji sloj, tj. habajući sloj je najčešće od plemenite vrste drveta. Donji, noseći sloj se najčešće radi od nekog bora, jele, smreke, mekanog drveta, kiselog drveta i sama ta struktura, tj. sastav te daske nam omogućuje da dasku postavimo na to podno grejanje, tj da je stabilan parket, da se ne širi, ne skuplja, samim tim se ne rasušuje“, precizirao je Jakovljević.

Bajcovanje, odnosno bojenje do željene nijanse, može da se radi na obe vrste parketa pa, nakon prvog hoblovanja, možete promeniti boju postavljenog poda.

„Masivni i višeslojni parketi se rade manje-više od istih vrsta drveta. I kod jednih i kod drugih je ponuda jako raznovrsna, rade se od bukve, jasena, javora, hrasta, oraha. Postoje i neke egzote kao što su merbau, tik, jatoba“, napomenuo je Jakovljević. 

Što se tiče duela ove dve vrste drvenih podova, štručnjaci kažu da je masiv sve više u senci višeslojnog parketa upravo zbog toga što nije termostabilan. Ukoliko ne planirate podno grejanje nećete pogrešiti odabirom masivnog parketa.

U svakom slučaju izbor mora biti rezultat ozbiljnog promišljanja jer je pod najkrupniji komad nameštaja koji ne bi trebalo da menjamo bar trideset godina.

broj komentara 0 pošalji komentar