SZO: Ugljeni hidrati bogati vlaknima čuvaju zdravlje

Ishrana namirnicama koje u sebi sadrže više vlakana, kao što su hleb od celog zrna, integralne testenine, musli, koštunjavo voće i mahunarke, smanjiće rizik od kardiovaskularnih oboljenja i prerane smrti, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije.

Autori izveštaja za Svetsku zdravtvenu organizaciju (SZO) navode da su to dobre vesti, ali da nisu u saglasanosti sa modernim dijetama u kojima se insistira na manjem unosu ugljenih hidrata.

Istraživanje je vodio doktor Džim Man sa novozelandskog Univerziteta Otago koji je zaslužan što su u smernicama SZO znatno smanjene preporučene količine za unos šećera.

Šećer je loš ugljeni hidrat, dok su vlakna koja se nalaze u hlebu od žitarica sa celim zrnom i musli od ovsa dobri ugljeni hidrati.

Zato dijete koje radikalno odbacuju ugljene hidrate, čak i one bogate vlaknima, koja, kako tvrde naučnici, spasavaju živote, treba izbegavati.

U istraživanju se govori da bi svaka osoba dnevno trebalo da unose najmanje 25 do 29 grama vlakana, uz napomenu da bi 30 i više grama bilo još bolje. Većina svetske polulacije unosi manje od 20.

Među onima koji su jeli najviše vlakana, smrtnost od svih uzroka smanjila se od 15 do 30 odsto u poređenju sa osobama koje su konzumirale izuzetno malo vlakana.

Rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i raka debelog creva manji je od 16 do 24 odsto

Profesor Man, koji je vodio ovo istraživanje, ipak misli da ova novootkrivena saznanja neće dovesti do kraja „rata dijeta“ jer je u celu priču uključeno mnogo ličnih interesa. Prepreke nameću mnogi, počev od proizvođača hrane, pa sve do kuvara, posebno onih slavnih. Tu su, takođe, i lični profesionalni interesi mnogih doktora i naučnika koji neće odustati od svojih ubeđenja.  

Kako uneti potrebnih 30 grama vlakana?

Žitarice od celog zrna su pravi izbor za doručak ukoliko ne sadrže dodati šećer. U porciji od 40 grama mekinja nalazi se osam grama vlakana.

Preporučuje se da banane budu još pomalo zelene, jer skrob u toj fazi sazrevanja ploda ima odlike vlakana. U banani srednje veličine ima tri grama vlakana.

Manja jabuka mase 80 grama sadrži dva do tri grama vlakana.

Trideset grama koštunjavog voća sadrži dva grama vlakana.

Svako parče integalnog ili hleba od celog zrna ima dva grama vlakna.

Krompir u ljusci srednje veličine daće vam četiri grama vlakana, dok u 75 grama integralnih špageta ima ig gotovo drostruko – sedam grama.

Mahunarke (pasulj, sočivo, grašak) su dobar izvor vlakana. Iz 150 grama spremljenog graška dobija se 6,8 grama vlakana, dok 100 grama sočiva daje osam grama.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 13. jan 2019, 07:38) - anonymous [neregistrovani]

Lažu

Hleb od celog zrna sadrži gluten koji rascepljuje digestivni trakt, orašasti plodovi sadrže fitinsku kiselinu i inhibitore enzima koji ne dozvoljavaju unos nutritijenata u organizam, krompir se jede isključivo bez ljuske jer se svi antinutritijenti sadrže u ljuski sva ta hrana je "tehnički" zdrava ali ako ne znate da je pripremate, što 99% ljudi ne zna, uništiće vam zdravlje

(subota, 12. jan 2019, 17:46) - anonymous [neregistrovani]

e...

kome vise verovati a kome ne...?