Ko hoće, a ko može da jede u restoranima zdrave hrane

Iako je tokom poslednje dve decenije bio jedan od najpoznatijih televizijskih kuvara na svetu, prepoznatljiv po zdravim obrocima i vlasnik više desetina restorana, britanac Džejmi Oliver nedavno je bankrotirao. Gastrokritičari kažu da je jedan od uzroka velika konkurencija. RTS je proveravao kakvo je interesovanje za restoranima zdrave hrane u Srbiji.

Broj restorana zdrave hrane u našoj zemlji se gotovo svakog dana povećava, a i u ponudi standardnih restorana se sve češće nalaze odeljci sa zdravim obrocima.

Kada je pre osam godina otvoren prvi „Fit bar“ restoran u prestonici bio je među retkima. Danas „Fit bar“ ima još dva restorana.

„Naš restoran u centru grada posećuje veliki broj turista, koji su prilično iznenađeni jer ne očekuju tako nešto u zemlji sarme i roštilja, ali npr. najveći broj korisnika naših usluga bilo u restoranu ili dostavi su ljudi koji rade u velikim firmama, kao i oni koji se profesionalno ili rekreativno bave sportom ili jednostavno žele da vode računa o tome šta jedu“, navodi Sanja Miloradović iz „Fit bara“.

Zbog promene radnog vremena sve veći broj ljudi je primoran da se hrani van kuće. Zato su i najčešći potraživači zdravih obroka zaposleni. To su još pre četiri godine prepoznali Marija Stojanovski i njen suprug, kada su pokrenili ketering zdravih i veganskih obroka „Tika taka ketering“.

„Interesovanje je sve veće godinama, naročito među zaposlenim ljudima koji uviđaju da im zdrava hrana daje više enrgije, zatim da pozitivno deluje na kognitivne funkcije, na produktivnost u poslu i opšte stanje. Zanimljivo je da je sve više pripadnika jačeg pola među našim klijentima, što znači da se razbijaju predrasude da ova hrana nije dovoljno kalorična ili da će na kraju možda ostati gladni“, kaže Marija.

Interesovanju za zdravu hranu doprinele su i društvene mreže na kojima i brojne poznate ličnosti promovišu takvu ishranu, ali i televizijske emisije i članci u novinama. Ipak, ono po čemu je ovakva ishrana prepoznatljiva jeste to što iz novčanika treba izdvojiti više novca.

„Veliki broj ljudi je zainteresovan da se hrani zdravo i želeo bi da u ponudi restorana postoji jasno istaknut meni zdravih obroka i tematski restorani po pitanju zdrave hrane. Međutim, njihova informisanost je na niskom nivou, a javlja se još jedan problem – a to je da istraživanja pokazuju da je veoma mali procenat ljudi u mogućnosti zapravo da priušti sebi jednom nedeljno odlaske u restorane“, ukazuje pofesorka na Univerzitetu „Singidunum“, Nataša Kilibarda.

Pored sposobnosti da atraktivnim, zdravim jelovnikom privuče goste, uspešnost restorana zavisi i od drugih faktora – higijene, ambijenta, ljubaznosti konobara.

broj komentara 6 pošalji komentar
(ponedeljak, 10. jun 2019, 19:56) - anonymous [neregistrovani]

Sreća moja

... Pa ne znam niti jedan restoran zdrave hrane!

(ponedeljak, 10. jun 2019, 13:38) - anonymous [neregistrovani]

marketing

"zdrava hrana" je marketinški projekat, isto kao i "organska hrana". Ne postoji neorganska hrana. a isto tako zameniti pojam zdrava ishrana pojmom zdrava hrana je marketinška šarena laža. Naravno ne kažem da ne postoji nezdrava hrana. U čuvenim brendiranim kućama brze hrane ne bih ni vodu popio. Ako je neko baš ogladneo neće mu ništa biti od jednog takvog hamburgera, Ali da to bude način ishrane - bože sačuvaj.
Organizam uravnotežava svoje resurse, ako je i ishrana uravnotežena i raznovrsna. I eto definicije zdrava ishrana. Dobar komad slanine je nešto nad čiime će se svi zgroziti, ali komad slanine sa glavicom luka i lepim prirodnim paradajzom... e to je druga priča.
A marketing i mediji mogu sve. Tako se oblikuje kolektivna svest. Frapiralo me je kada sam lično video da je na primer većina amerikanaca duboko ubeđena da će ukoliko pojedu parče slanine koliko do popodne doživeti srčani udar i završiti u bolnici. Ali će uporno za svaki obrok jesti "chicken fingers" jedan užas od GMO piletine, jer im je u svesti stvoreno ubeđenje da to nije nezdravo.
A što se tiče restorana, cena je adekvatna veličini tanjira, a ne velčičini obroka: kada vidim na tanjiru od pola metra par trunki hrane još išarano kapljicama i linijama nekog kao dodatka-preliva, znam koliko je sati. Hrana energetski mora odgovarati onome koliko će se energije utrošiti. Obilan obrok ne mora značiti da je hrane previše.
Ako zbilja radite, fizički ili umno, energija se troši, mnogo energije, organizam je mora dobiti kroz hranu. Ovo na slici je taman dovoljno za jednog prosečnog neradnika.

(ponedeljak, 10. jun 2019, 04:00) - nb [neregistrovani]

Re: Sam naziv

"zdrava hrana" meni para usi. Zar postoji i "bolesna hrana"? Razumem sta se pod tim pojmom najcesce podrazumeva ali nije stvar u namirnicama koje koristimo nego u nacinu na koji ih koristimo"
ODGOVOR:
Mozda ne postoji "bolesna hrana" ali postoji hrana koja izaziva bolesti kod coveka. Sva rafinirana hrana: bela so, beli secer, belo brasno, rafinirano ulje, prosesovana hrana, GMO, suseno meso sa dodatkom nitrata, gazirana pica, tovljena riba, prskano voce i povrce ne oslobodjeno tih otrova (koje nije odstajalo minimum pola sata u vodi sa zeolitom), hrana koja cini telo "kisalim" (gde je pH tela nizak, idealno je 7,4)... Mozda ovo moze pomoci.
Poz.
P.S. Da, nacin na koji pripremamo hranu moze dodatno da utice na nase zdravlje, ali to je druga tema.

(nedelja, 09. jun 2019, 20:21) - anonymous [neregistrovani]

Da li postoji "bolesna hrana"??

Pa naravno da postoji! Hocete primere?
Skoro sva brza hrana (pljeskavice, hamburgeri i ostalo), mesne preradjevenine, industrijski slatkisi, trans masti (rafinisana ulja, margarini), dobar deo pekarskih prozvoda na bazi belog brasna, secera i ulja.
Postiji bezbroj naucnih studija o povezanosti takve hrane sa najcescim savremenim bolestima, kao sto su bolesti srca, dijabetes i rak.
Ako to nije "bolesna hrana", onda ne znam sta je.

(nedelja, 09. jun 2019, 18:42) - anonymous [neregistrovani]

Sam naziv

"zdrava hrana" meni para usi. Zar postoji i "bolesna hrana"? Razumem sta se pod tim pojmom najcesce podrazumeva ali nije stvar u namirnicama koje koristimo nego u nacinu na koji ih koristimo

(nedelja, 09. jun 2019, 11:35) - anonymous [neregistrovani]

modesty


Zanimljiv tekst. Istina je da kada nešto postane trend, gubi osnovnu vrednost.
"Zdrava" ili zdravija ishrana je postala zaštitni znak snobova i oblast za lovce na profit. Na žalost.
Pitanje proizvođačima, trgovcima tzv. zdrave hrane: zašto je obična bundeva, tikvica, soja, kojih kod nas ima u izobilju,, skuplja od npr. banane, kivija i sl uvoznih namirnica? Kazna za vegetarijance ili " porez na luksuz"?!
Sve se meri na grame, miligrame...Primer: Carnex viršle od 800 gr. koštaju oko 350 din. Osim nehumanog ubijanja životinja, te viršle zahtevaju dugotrajan proces proizvodnje, ali su i pored svih nedostataka, pristupačne. Da ne govorim o onim jeftinijim, na kg.
A viršle od soje ( biljka, laka za uzgoj, nezahtevna proizvodnja) su pakovane u folijama po 2-4 kom. i koštaju kao lek?
O restoranima da i ne govorim. U njima nedostaje onaj osećaj obilja koji dobijete u klasičnom restoranu- puno hleba, puno povrća- ako npr. naručite grilovano povrće tanjir je prepun... više nego dovoljno salate itd.

Zdraviju ishranu snobovi/ trendsetter-i su deformisli do neprepoznatljivosti.
Makrobitička, vegetarjanska, veganska, posna jela su jela sa dušom, pričom, životnom filozofijom. Komercijalizcaija, nadmetanje, isticanje...nije u skladu sa prirodnom, zdravom, ishranom kao osnovnom ljudskom potrebom.

Gde je nestala skromnost?