Preventivni pregledi su pola zdravlja

Zahvaljujući preventivnim pregledima, koji su rađeni na dve godine, spaseno je 1.800 obolelih od karcinoma dojke, grlića materice i debelog creva. Za ova tri najčešća maligna oboljenja, građani će na pregled ubuduće biti pozivani tri puta godišnje.

Kako se danas obeležava Dan borbe protiv raka pluća, ponavlja se statistika da smo po broju obolelih i dalje pri vrhu u Evropi. Gost Jutarnjeg programa, pulmolog dr Vladimir Žugić, navodi da, nažalost, na pregled kod pulmologa pacijenti dolaze kada njihove tegobe postanu toliko izražene da im ometaju svakodnevni život.

„Često se dešava da ljudi i dosta ozbiljne zdravstvene smetnje pripisuju lošoj kondiciji ili uobičajenim smetnjama kod pušača, jer smatraju kako pušači moraju da kašlju, da imaju problema sa disanjem, da iskašljavaju. Tako da je najveći problem to što se pacijenti suviše kasno javljaju doktoru i kada su hronične plućne bolesti već u poodmakloj fazi“, ističe doktor Žugić.

Hronični kašalj sa iskašljavanjem koji traje duže od tri meseca u godini, a dešava se dve godine uzastopno, znak je ozbiljne pućne bolesti, koja se zove hronična opstrukcijska bolest pluća i to je nešto što ljudima mora da ukaže da je neophodno da se jave doktoru, naglašava gost Jutarnjeg programa. Takođe, produženi bol u grudima, gubitak telesne mase, loše opšte stanje sigurno su simptomi koji ukazuju na neophodnost lekarskog tretmana.

Preventivni pregledi se sastoje od kliničkog pregleda tokom koga se uzima detaljna anamneza o tegobama, intenzitetu i trajanju tegoba. Detaljan klinički pregled podrazumeva i radiografiju pluća, a u slučaju da postoji sumnja na postojanje neke od opstruktivnih bolesti pluća, kao što su astma ili hronična opstruktivna bolest pluća. Ovo su vrlo jednostavni,  dostupni i jeftini pregledi, napominje dr Žugić, a pomoću njih se mogu otkriti potencijalni zdravstveni problemi za koje ljudi ni ne znaju.

U zavisnosti od bolesti, kao što je opstruktivna bolest pluća, postoje metode za rano otkrivanje bolesti pomoću serijskih spirometrijskih testiranja koja su vrlo pouzdana i nisu nikakva nova tehnologija, poznata su više od šezdeset godina.

Gost Jutarnjeg programa napominje da je broj obolelih od raka pluća ipak umanjen. Zna se da je pušenje primarni uzrok raka pluća i svih njegovih varijanti, ali se dešava da i nepušači obole ukoliko imaju genetsku predispoziciju samim tim što su izloženi aerozagađenju.

„Danas se smatra da je pušenje toliko primarni uzrok raka pluća, tako da su nepušači vrlo retka kategorija obolelih. Oni oboljevaju od drugih vrsta bolesti, kao što su astma ili plućne fibroze, ali u slučaju karcinoma bronha oni su izuzetno retki slučajevi“, naglašava dr Žugić.

Prema zvaničnim statistikama starosna dob u slučaju karcinoma bronha se rapidno pomera. Nekada je to bila bolest ljudi od 60 godina i više i pretežno muškaraca. Sada se ta granica pomera ka pedesetim, pa i četrdesetim godinama i sve je zastupljenija i kod žena.

Savremene teorije navode da je hronična opstrukcijska bolest pluća, odnosno, sklonost ka njoj, posledica hroničnih oboljenja u detinjstvu, pogotovu rane astme. Čak se po nekim istraživanjima smatra da i intrauterino oštećenje pluća ili oštećenje pluća odmah po rođenju predstavlja predispoziciju za kasniji razvoj bolesti.

„Zato sve više sarađujemo sa pedijatrima pulmolozima kako bismo otkrili ljude od rizika, da bi se savetom i prevencijom sprečio nastanak hroničnih bolesti“, ističe dr Vladimir Žugić.

Savremena terapija postoji i naša zemlja raspolaže svim lekovima za bolesti koje pulmologija leči. Problem kod hroničnih plućnih bolesti je činjenica da se još uvek ne zna dovoljno o njima i pored višedecenijskog istraživanja.

Trenutni terapijski domet današnjih lekova je stavljanje bolesti pod kontrolu, njeno ograničavanje. Pacijenti i dalje imaju bolest, ali ona nije klinički manifestna. Kod hronične opstrukcijske bolesti pluća savremeno lečenje smanjuje njenu progresiju, produžava život i poboljšava kvalitet života.

U slučaju karcinoma bronha, savremena terapija, takozvana, personalizovana terapija, omogućava bolje preživljavanje i pretvaranje karcinoma bronha od brze smrtonosne bolesti u hroničnu bolest, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu pulmolog dr Vladimir Žugić.

broj komentara 5 pošalji komentar
(četvrtak, 01. avg 2019, 21:39) - anonymous [neregistrovani]

Јњсу

У некој земљи где здравствени систем функционише, где се не чека месецима на заказани преглед, где вас лекари нњ игноришу и све приписују нервној бази, где су лекари довољно компетентни и савесни да знају да раде свој посао......

(četvrtak, 01. avg 2019, 17:03) - anonymous [neregistrovani]

preventiva

Idite u bilo koji dom zdravlja. Koji od lekara će poslati preventivno na pregled - nijedan koliko ja znam. Čak i ako se žalite na nešto, kažu da imaju ograničeno koliko mogu da upute na specijalističke preglede. Jedno se priča, u praksi je skroz drugačije. Organizujete preventine preglede malo bolje. Ja sam prvi za to.

(četvrtak, 01. avg 2019, 13:59) - anonymous [neregistrovani]

превентива

Кажу 1 динар уложен у превентиву доноси 10 динара уштеде ,ја би реакао, без доказа, 100 дин.замислите само неке случајеве:вакцинишете се против грипа ,не разболите се ,не купујете лекове,не идете у болницу,на боловање,,,,,,.А да не говорим бенефитима превентиве за рано откривање малигних болести,далеко било,хроничних незаразних болести итд.

(četvrtak, 01. avg 2019, 13:39) - anonymous [neregistrovani]

Prevetiva...

Preventiva je - bolje sprečiti nego lečiti! Dok to ne shvate ljudi i oni koji zovu samo na preglede, od Srba i njihovog zdravlja nema ništa!
Pogledajte oko sebe...
Pušenje, loša ishrana, alkohol, fizička neaktivnost, su glavni činioci preventive, gospodine moj! Niko se ne ududjuje da “lupi rukom od sto” i kaže u ovoj državi je dosta umiranja i da povede široku akciju protiv ovih pošasti koji svakodnevno odnose živote u Srbiji!

(četvrtak, 01. avg 2019, 12:39) - anonymous [neregistrovani]

Zdrave navike

Pre će biti da je preventiva u životnim navikama i ishrani pola zdravlja a ne dijagnostika. Dijagnostika je samo otkrivanje činjeničnog stanja i sprečavanje/odlaganje tragičnog ishoda. Neka se više radi na prevenciji a dijagnostika i farmacija neka budu pomoćna a ne glavna sredstva našeg zdravlja.