Da se podsetimo – kako da se rashladimo spolja i iznutra

Vrelih letnjih dana uobičajeno se povećava broj poziva službama hitne medicinske pomoći. Lekari savetuju odgovorno ponašanje i redovno rashlađivanje.

U uobičajenim uslovima telo se rashlađuje znojenjem, ali kada je vlažnost vazduha velika znojenje nije dovoljno. Hladna voda zatvara pore na koži što smanjuje sposobnost tela da se rashladi, pa su topli tuševi bolji za dugoročno rashlađivanje.

Kada je reč o toplim napicima, logika je drugačija. Oni prvo zagreju telo koje prvo počne da se znoji, ali, taj znoj će ubrzo ispariti iz kože i tako će pružiti željeno rashlađenje.

Vrat i ručni zglobovi su posebni delovi delovi tela i smatraju se efikasnim prirodnim rashlađivačima zbog krvnih sudova koji se nalaze blizu površine kože. Stavljanjem nečeg hladnog na njih efikasno i brzo se rashlađuje celo telo.

Ključne puslne tačke sa istim karakteristikama nalaze se i na unutrašnjim stranama kolena, podlaktici, preponama i slepoočnicama.

Nutricionisti hranu dele na onu koja hladi organizam i onu koja ga zagreva.

Meso, mesne prerađevine ga zagrevaju, a voće, posebno lubenice, južno voće, dinje, šljive i jabuke su hrana koja hladi i osvežava. Od povrća, tu se ubrajaju paradajz, kupus salata i paprika.

Pored sladoleda, namirnice koje hlade su i mleko, jogurt i kiselo mleko.

U toplim danima preporučljivo je unositi što više tečnosti, a lubenica ima 95 odsto vode. S obzirom na to da spada i u diuretike, pospešuje rad bubrega.

Tešku i masnu hranu treba izbegavati jer dodatno podstiču gubitak vode što dovodi do umora, slabe koncentracije, slabosti i usporenog metabolizma.

Umesto piletine i drugog mesa, nutricionisti savetuju da se jede riba.

 

broj komentara 0 pošalji komentar